U proteklih nekoliko godina u Srbiji se u setvenoj strukturi drastično povećavaju površine pod uljanom repicom. Da li je razlog samo dobra zarada ili pak jednostavnija agrotehnika, upitali smo diplomiranog inženjera za ratarstvo Jana Bapku ispred instituta „Tamiš“ koji se nalazi u Pančevu.
Naš sagovornik kaže da je povećanje počelo od 2017. i 2018. godine, da bi u naredne dve godine došlo do smanjenja, jer uslovi za setvu nisu odgovarali toj kulturi. Ove godine zahvaljujući povoljnim otkupnim cenama i dobrom prinosu, došlo je ponovo do naglog povećanja površina pod uljanom repicom u odnosu na prošlu godinu kada je po ovom kulturom bilo posejano 800 hektara, ove godine je ta cifra narasla na neverovatnih 4.000 hektara samo na teritoriji južnog Banata.
Dobar deo tih površina je blagovremeno posejan čemu je prethodila i dobra priprema zemljišta, tako da za sada ne postoji bojazan da može da dođe do nekih oštećenja biljke. Takođe, postoji i jedan deo površina koji je kasnije sejan i na tim parcelama je uljana repica u fazi razvoja koja je minimalna za početak prezimljavanja. Ukoliko ne bude bilo ekstremnih kolebanja temperatura do kraja zime, onda ima šanse da uljana repica iz kasnijih rokova setve dobro prezimi, ali ukoliko ne bude bilo tako onda postoji mogućnost da dođe do delimičnog oštećenja ili propadanja useva.
Dobra otkupna cena i visok prinos
Uljana repica je poslednjih godina veoma profitabilna kultura. Nas je zanimalo da li su troškovi proizvodnje veći i da li je neophodna neka posebna nega kada je u pitanju uljana repica. Naš sagovornik odgovara da u odnosu na neke druge ozime kulture troškovi proizvodnje nisu mnogo veći, ako uporedimo recimo sa pšenicom. U jednom je struka saglasna, dobra otkupna cena i visok prinos opredelili su ove godine ratare da povećaju površine pod ovom kulturom.
Preko 90 % uljane repice iz Srbije se izvozi i teško je predvideti kretanje cena u ovom trenutku, budući da je ova žitarica spada pod berzansku robu, pa će cena direktno zavisiti od kretanja na svetskim berzama. Unazad 10 godina najčešća cena bila je između 300 i 350 evra po toni. Ovogodišnja cena je bila oko 500 evra po jednoj toni, što je posledično dovelo i do dramatičnog povećanja posejanih površina, zaključuje Bapka.
