Ovogodišnje vremenske prilike bile su vrlo specifične u celoj zemlji. Na području juga Srbije, bilo je dosta sušnih dana bez padavina i sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama. Mnogi poljoprivredni proizvođači koji u rotaciji setve imaju pšenicu i kukuruz, što je u ovom kraju dosta zastupljeno, naišli su posle višemesečnog izostanka padavina na period sa dosta padavina. To je uslovilo da nije moglo na vreme da se završi sa berbom kukuruza bilo u zrnu ili u klipu. Sve ovo je imalo za krajnji ishod kašnjenje u jesenjoj setvi. U ovom kraju optimalan rok za setvu smatra se 15-ti novembar. Na osnovu rezultata iz ogleda došlo se do zaključka da kasnija setva ne mora nužno biti i lošija, i što je najvažnije prinos neće biti umanjen.
Kada je reč o setvenoj strukturi, u leskovačkom kraju, dominantne ratarske kulture su pšenica i kukuruz. Njih slede povrtarske kulture paradajz, paprika, krastavac i luk, po kojima je ovaj kraj prepoznatljiv. Ratari na jugu zemlje koriste svaki lep dan kako bi se zasejale planirane površine pod ozimim žitaricama.
Na području Leskovca i okoline, a na osnovu višegodišnjih analiza zemljišta, došlo se do rezultata da ovo podneblje ima u velikoj meri kiselo zemljište. Čak 70 % zemljišta je kisele do jako kisele reakcije. Pored toga uočen je i nagli nedostatak humusa, pa je upozorenje struke da se biljni ostaci nikako ne spaljuju, već obavezno zaoravaju.
Na zemljištima koja su siromašnija humusom preporuka je da se radi redukovana obrada koja, kako ogledi pokazuju, može dati dobar prinos. Još jedna obavezna agrotehnička mera na koju treba podsetiti jeste i valjanje useva posle setve. Tom merom postiže se brže nicanje biljaka, ujednačeniji sklopovi kao i dobro bokorenje.
Još jednom podsećamo sve proizvođače da nikako ne izostave ovu važnu agrotehničku meru valjanja useva!
