Lemeški kulen i mala gazdinstva motor razvoja sela

0
140

Od oko 4.700 sela koliko ih je u Srbiji, svako četvrto je na putu nestajanja. U skoro hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika, a u čak 86 odsto ostala su samo staračka domaćinstva. Da je situacija alarmantna pokazuju i podaci o odlascima čitavih porodica na rad u inostranstvo. Taj trend nije zaobišao ni malo bačko selo, Svetozar Miletić, koje broji nešto više od hiljadu ljudi. Vredni meštani tog mesta, koje je poznatije pod nazivom Lemeš, raznim aktivnostima se trude da uspore proces propadanja svog sela. Stipan Ivanković, sekretar Udruženja „Lemeški kulen“, među najzaslužnijim je meštanima, zahvaljujući čijim naporima su se mnogi mladi zadržali na selu.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Selo hvale i na selu žive

Pitali smo neke od meštana srednje generacije, da li su zadovoljni životom na selu, da li su se nosili mišlju da ga napuste, i koji su im benefiti od članstva u Udruženju „Lemeški kulen“, čiji je idejni tvorac, Stipan Ivanković. Četrdesettrogodišnji Endre Liliom, od malih nogu je zavoleo rad na njivi, često su ga viđali meštani kako plevi papriku, dok su se druga deca igrala na ulici. Kako kaže, on je prezadovoljan životom na selu, i nikada se ne bi odselio u inostranstvo da bude najamna radna snaga, taj novac može da zaradi i u svom rodnom selu, proizvodeći prvoklasnu začinsku papriku. Istog mišljenja je i Arpad Vujević, koji je uz svog oca naučio sve o mesarskom zanatu, završio je mesarsku školu, najpre je radio u državnoj mesnoj industriji, a danas je uspešan preduzetnik koji zapošljava nekoliko radnika i proizvodi suhomesnate proizvode. Kulen više traži se i od njegovih komšija, bračnog para Dore i Damira Vidaković, koji su staru mesarsku tradiciju unapredili i prilagodili savremenim zahtevima tržišta, i ne dovode u pitanje nastavak života i rada u svom selu Svetozar Miletiću.

PROČITAJTE I...  Poljoprivredno gazdinstvo u Lipolistu - svaštariti se mora

Mala gazdinstva su motor razvoja sela

Dora, Endre i Arpad, ali i mnogi drugi proizvođači u tom selu, solidno su poslovali i dok nisu bili u Udruženju „Lemeški kulen“, ali su se, zahvaljujući članstvu, razvili u prave preduzetnike, jer je njihov rad bio prepoznat i od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, koji im je odobrio bespovratna sredstva za unapređenje proizvodnje. Oni su postali motor razvoja sela, kaže Stipan Ivanković, jer su zamenili ulogu nekadašnjih privrednih giganata u tom kraju, i zapošljavaju veliki broj meštana.

Magnetic 1120x185px

Agrosaveti lemiski kulen 02

Kulen fest privredni zamajac Zapadne Bačke

Upravo prvoklasna začinska paprika, vrhunski kulen i rakija su proizvodi koji se promovišu na tradicionalnoj manifestaciji Kulen fest, koja se od 2006-te godine organizuje u Lemešu. Cilj te manifestacije je, kaže njen organizator, da selo pokaže svoju komparativnu prednost i da postane njen privredni zamajac. Svaki posetilac manifestacije je potencijalna stalna mušterija, i to je glavni benefit učešća na Kulen festu, naročito ako među gostima ima i ljudi iz inostranstva, jer se time stvaraju pretpostavke i za plasiranje njihovih proizvoda na stranom tržištu. Ta gastronomsko-turistička manifestacija, koja se organizuje od 2006-te godine, uspela je da se održi 14 godina, i postala je događaj koji se mora posetiti svakog septembra.

PROČITAJTE I...  Sastanak proizvođača svinja sa ministrom poljoprivrede

Lemeški kulen – proizvod sa pedigreom

Lemeški kulen je reprezentativan proizvod sa geografskom zaštitom, koji se proizvodi po recepturi starih majstora iz Svetozara Miletića, koji su istu nasledili od još starijih. Jedino što se iz tog vremena promenilo, jesu mašine za mlevenje mesa. Sve drugo je ostalo isto, a čuvanje i negovanje izvorne proizvodnje Lemeškog kulena, današnje generacije smatraju svojom obavezom. Takav proizvod ne trpi amaterizam, kaže Stipan i otkriva da je tajna kvaliteta lemeškog kulena u prvoklasnoj sirovini, pre svega, u svinjama sa tog terena, koje moraju da teže minimum 150 kilograma. Pravilo, kojeg se Lemešani strogo pridržavaju već 200 godina, je da se kulen pravi isključivo zimi, i da se za punjenje koriste prirodni omotači, tzv. kate, a period sušenja traje oko 6 meseci. I začinska paprika, mora da bude odnegovana s ljubavlju i pažnjom, očišćena, oprana, bez ikakvih primesa, više puta samlevena i sveža.Taj proizvod sa pedigreom, treći je zaštićen proizvod u tom delu Bačke, uz somborski sir i bezdanski damast, a domaćini Kulen festa, koji se organizuje svakog septembra, već petnaest godina, ulažu sve napore kako bi od tog specifičnog proizvoda napravili robnu marku, koja će biti prepoznata i na tržištu Evropske unije.

ExelGrow Adama 1120x180
Prethodni tekstJesenja setva na jugu Srbije
Sledeći tekstOrganska zaštita povrća: Čaj (oparak) od maslačka, luka, krompira

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime