U obavezne mere nege kod kukuruza spadaju međuredna kultivacija, suzbijanje korova, prihrana i navodnjavanje (ukoliko postoje uslovi za navodnjavanje).
Pri zasnivanju oranice za kukuruz, bilo je najpre neophodno dobro pripremiti parcelu (u jesen duboko poorati, uneti stajnjak i meneralno đubrivo i zaorati), u proleće izvršiti dopunsku pripremu, posejati, uneti mineralno đubrivo i sačuvati vlagu.
Kako poljoprivrednici nisu ispunili sve zadate aktivnosti i mnogi nisu uneli ni mešano mineralno đubrivo u proleće-predsetveno, mere koje slede i koje nikako ne bi smeli da izostave su, prihrana, međuredna kultivacija, suzbijanje korova i po mogućnosti navodnjavanje objašnjava dipl. Inž. Gordana Rehak.
Prolećna kultivacija, prihrana kukuruza i suzbijanje korova
Prolećna kultivacija je redovna mera zaštite kukuruza i ima za cilj rastresanje zemljišta, a ujedno i uništavanje do tada izniklih korova.
Prvo međuredno kultiviranje se obavlja kada su formirana 3-4 lista kukuruza. Pošto je koren slabo razvijen, kultivacija se obavlja na dubini od (5-7 cm) i šire (10-12 cm) a u kasnijim fazama razvoja treba da je pliće i uže.
Druga međuredna kultivacija se izvodi kada kukuruz ima 7-9 listova. Tada je koren bolje razvijen, a da ne bi došlo do njegovog oštećenja obrada se radi pliće (4-6 cm).
Naravno ,ukoliko je parcela zakorovljena treba izvršiti i zaštitu od korova herbicidima vodeći pri tome računa o veličini kukuruza i o količini izniklih korova.
Prihranjivanje se najčešće izvodi u jednoj etapi sa međurednim kultiviranjem kad su biljke u fazi 7-9 listova. Ukoliko se sva potrebna količina azota upotrebi pre setve, onda kultiviranje nije potrebno, ako su sprovedene dobre mere zaštite od korova.
Najbolji način za navodnjavanje kukuruza
Navodnjavanje je obavezna mera, ako postoje uslovi za to, jer navodnjavanjem prinos kukuruza se značajno povećava. Efekti navodnjavanja u sušnim područjima i na zemljištima slabih vodno fizičkih svojstava dosta su veliki i iznose i do 100%. Navodnjavanje treba vršiti na bazi vodnog bilansa vodeći računa o kritičnim periodima kukuruza za vodom. Ukoliko se navodnjavanje ne može izvoditi na bazi vodnog bilansa onda je bolje vršiti 2-3 zalivanja sa oko 40 mm vode i to u periodu najintezivnijeg porasta, metličanja i oplodnje.
Telo kukuruza je tako građeno da svu vodu koji nabavi sliva ka korenu, i u skladu sa ovim treba ga navodnjavati. To zapravo znači da treba zalivati od dole, a ne odozgo. Što je voda bliža zemlji veće su šanse da je koren kukuruza upije i iskoristi. Zalivni sistemi kao što su kap po kap i tifon su delotvorniji nego kišna krila ili prskalica.
Kukuruz može da se navodnjavanja i uz pomoć brazdica, što je ujedno i najjeftiniji način, s tim da je potreban nagib zemljišta. Brazde se prave tokom međurednog kultiviranja. One omogućavaju da se voda pušta u njih i da se obavlja zalivanje obavi metodom plavljenja. Voda se sa najviše tačke pušta da teče niz brazde. Efikasnost se povećava ukoliko je površina malčirana, jer malč sprečavanja isparavanje vode. To se najviše vidi kada je kukuruz u fazi intezivnog porasta. Posle lišće kukuruza preuzima logu zaštite od isparavanja.
Ako se sve ove aktivnosti sprovedu blagovremeno kao i navedene mere nege, uz povoljne klimatske uslove, možemo govoriti da smo ispunili obaveze i očekivati dobre rezultate svoga rada.
Izvori: Poljoprivredna savetodavna služba, Ratarstvo
