U našoj zemlji, a to je slučaj i u mnogim drugim krajevima u svetu, poljoprivredni proizvođači gaje kukuruz prevenstveno radi dobijanja zrna ove kulture. Osim toga, kukuruz se gaji još i iz razloga iskorišćavanja njegove cele biljke, najčešće u vidu silaže ili određenih dehidriranih proizvoda (kao što su brašno od cele biljke kukuruza, briketi i slično). Koje su specifičnosti uzgoja kukuruza za silažu?
Pripremanje i iskorišćavanje silaže su znatno zastupljeniji, jer su jednostavniji, a izostaju troškovi dehidratacije (sušenja). Razloga za uočljiviji zaokret prema gajenju kukuruza za silažu ili dehidriranje ima više. Najvažniji među njima je procena da se sa kukuruzom sa jednog hektara, ako se njihove biljke upotrebljavaju u vidu kvalitetno pripremljene silaže, može proizvesti 300-500 kilograma „mesa“ više nego ako se u tu svrhu upotrebi zrno.
Silaža se, inače, može napraviti i od mnogih drugih biljaka, od sirka ili ječma , na primer. Ona je takođe kvalitetna. Ipak, poljoprivrednici se radije odlučuju za silažu od kukuruza. Glavni razlog za to je što se sa jednog hektara kukuruza ubranog za slilažu dobije više ukupnih hranljivih jedinica i suve materije nego što bi se to postiglo gajenjem sika, ječma ili neke druge kulture.
Specifičnosti uzgoja kukuruza za silažu
Struka kaže da prinos kukuruza treba izražavati kroz količinu hranljivih jedinica, a ne u vidu kilograma, metričkih centi ili tona zelene mase, kako se sada najčešće čini. Kukuruz za silažu se gaji manje-više na isti način kao i kukuruz za zrno. Razlika se uglavnom odnosi na izbor hibrida, zatim na setvu većeg broja biljaka po jedinici površine, kao i u obimnijem đubrenju. I naravno, u berbi.
Što se tiče izbora hibrida, treba reći da postoje hibridi koji su posebno podesni za programe dobijanja zelene mase za silažu. To su tako zvani silažni tipovi. Takođe, svaki drugi hibrid koji se odlikuje visokom rodnošću zrna biće dobar i za slilažu, jer u zrnu se zapravo nalazi najveći deo od ukupnih hranljivih jedinica, a one stvaraju meso i mleko.
Kako se kukuruz za silažu ubira u vreme pune voštane zrelosti, pri izboru hibrida za silažu može se računati i sa nešto kasnijim hibridima. Oni, mogu biti nešto kasniji u odnosu na hibride koji se u datom kraju gaje za zrno.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
