Visina prinosa pšenice i drugih osnovnih ratarskih kultura varira iz godine u godinu. Promenljivost prinosa zavisi u prvom redu od različitog uticaja vremenskih uslova u toku godine i vegetacionog perioda, kao i primenjene agrotehnike. U nekim godinama visina prinosa predstavlja visoki procenat korišćenja genetskog potencijala sorte ili hibrida, kao i potencijala prirodnog staništa. Treba istaći i činjenicu da se u godinama sa dovoljnim količinama i povoljnim rasporedom padavina na znatnim površinama ostvaruju niski prinosi. Razloga ima mnogo, kao npr. neodgovarajuća agrotehnika, nepravilan izbor sorte ili hibrida, neadekvatna zaštita od štetočina i bolesti, korova, nedovoljna količina i nepravilan odnosa hraniva. U Mačvi je pšenica u setvenoj strukturi učesvovala više nego pre.
Suša i zaboravljene agrotehnike
Razgovarali smo sa dipl.inž. Darkom Simićem iz PSSS Šabac koja prati rad i stanje na oko 130.000 hektara u 4 opštine. Kako kaže naš sagovornik, ova godina je školski primer šta znači u sušnom periodu nedostatak vlage, koja je kroz nekoliko dobrih kiša stigla do Mačve i donela zemljištu padavine, ali u lošem rasporedu. Dobra agrotehnika dovodi do čuvanja zaliha vlage za period kada naiđe suša.
Poljoprivrednici su mogli da se uvere da na njivama na kojima su odrađene neke melioracije koje su zaboravljene, poput podrivanja zemljišta i kalcifikacije, na tim mestima, čak i na veoma teškim terenima i zemljištima, dobili su se izuzetni prinosi strnih žita. Prinosi u Mačvi se razlikuju od useva do useva, kaže naš sagovornik, u zavisnosti od agrotehnike koja je sprovođena, ali je prosek bio od 5-6 tona po jednom hektaru.
Hektolitar zrna bio je prihvarljiv, ali se kod nas još uvek ne vrši klasifikacija po kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina, i ne propisuju se minimalne vrednosti parametara za pšenicu koja se prerađuje u mlinske proizvode i koristi u ljudskoj ishrani, kako bi se ona odvojila od pšenice koja ide u stočnu hranu.
Poslušajte detaljne utiske struke o ovogodišnjem prinosu pšenice u Mačvi, kao i savete:
Sagovornik: dipl.inž. Darko Simić, PSSS Šabac
