Proizvodnja paprike na otvorenom je veoma zahtevna, a uključuje nekoliko važnih agrotehničkim mera, kao što su kultiviranje, okopavanje, zaštita, navodnjavanje (zalivanje) i prihrana. Svaku od ovih mera treba odgovorno sprovoditi za kvalitetan i visok prinos.
Kultiviranje paprike
Cilj kultiviranja paprike je da se obogati površinski sloj zemlje vazduhom, da se održi vlaga i mehanički unište korovi. Sprovodi se tokom vegetacije, sve dok biljke ne sklope redove. Prvo kultiviranje treba sprovesti dve nedelje nakon rasađivanja, a nakon svakog navodnjavanja ili kiše radi se međuredno kultiviranje. Cilj međurednog kultiviranja je da se ne obrazuje jaka pokorica zemlje. Prilikom kultivacije ne treba ići previše duboko, oko 5 cm.
Okopavanje paprike
Cilj okopavanja paprike je da se zemlja rastrese u zoni korenovog vrata i da se dodatno uništi korov. Radi se 2-3 puta tokom vegetacije, opet na dubini od oko 5 cm. Prvo okopavanje se radi zajedno sa prvim kultiviranjem.
Zalivanje (navodnjavanje) paprike
Paprika ima relativno slabo razvijen koren, te je navodnjavanje (zalivanje) neophodno. Kako biljka raste, tako joj je potrebno više vode. Takođe, veću potrebu za vodom ima tokom vrelih toplotnih talasa. Paprika je posebno osetljiva na manjak vode u vreme cvetanja i zametanja plodova. Pored toga, osetljiva je na slabu aeraciju zemljišta i preobilnu vlažnost, te su zato mere kultiviranja i okopavanja jako bitne.
Papriku bi trebalo navodnjavati na svakih 7-10 dana tokom vegetacije, sa zalivnom normom od 20–40 litara po m2. Naravno, ovo se prilagođavanja u zavisnosti od kiše. Najjednostavniji način za navodnjavanje je pomoću vada, odnosno brazda između redova. Preduslov takvom zalivanju je ravan do blago nagnut teren. Najefikasniji način navodnjavanja paprike je sistemom kap po kap.
Ono što je jako važno, to je temperatura vode. Ona treba da bude 18-25 stepeni Celzijusovih. Korišćenje vode direktno sa česme nije dobro, jer sadrži hlor na koji je paprika osetljiva.
Ukoliko paprika nije imala dovoljno vode tokom rasta plodova, često se javlja vršna trulež na plodovima. Naime, nedostatak vode je usko povezan sa ograničenim transportom kalcijuma iz zemljišta.
Ukoliko nedostaje vode krajem vegetacije, to će uticati na kvalitet ploda. Posebno ukoliko se desi da padne kiša pred berbu nakon sušnog perioda. Usled neravnoremnog snadbevanja vodom, paprika će apsorbovati veliku količinu ovde, zbog čega može doći do pucanja plodova.
Prihrana paprike
Posle rasađivanja obavezno primeniti đubrivo sa povećanim sadržajem fosfora. Veoma je važno dobro natopiti zemljište. Nakon prvog navodnjavanja, odnosno prihrane treba napraviti pauzu nekoliko dana kako bi koren biljke mogao da se dobro razvije.
Regularnu prihranu započinjemo nedelju dana nakon rasađivanja, odnosno tokom ukorenjavanja. Tada se koristi vodotopivo đubrivo NPK 1:4:1. Do cvetanja i formiranja prvih plodova preporuka Radojka Nikić iz PSSS Kruševac je primena NPK sa odnosom 1:1:3, uz dodatak bora. Posle svake berbe, koristi se đubrivo sa odnosom NPK 2:1:4.
Paprici je, takođe, neophodan i kalcijum u dozi 30-50 g/m²/nedeljno, u periodu intenzivnog rasta i tokom prve 2-3 berbe. Ako se prihrana vrši granulisanim đubrivima, daju se isti elementi, ali se koriste đubriva sa produženim delovanjem. Primena: svake 2 nedelje.
Reference: Dr Mijodrag Đorđević i Radojka Nikolić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo PSSS, NS seme, RZ Agro, publikacija tehnologija paprike
