Nauka mora biti u brazdi svakoga dana
Od 1972-ge do 1986-te godine, Vojvodina je bila vodeći region kada su u pitanju ratarski prinosi. Naši poljoprivredni proizvođači su i danas dobre gazde, dobri domaćini i znaju kako treba da se radi ali stručnjaci smatraju da uz nova saznanja i finansijsku pomoć države, u skorijoj budućnosti ponovo bi mogli postati vodeći region po visini ratarskih kultura. Pšenica i kukuruz su i dalje dve najznačajnije kulture koje se gaje u Srbiji jer godišnje pod pšenicom bude oko 600 hiljada hektara od kojih je polovina u Vojvodini. A kukuruz se seje na oko 1,2 miliona hektara a polovina od toga je takođe u Vojvodini.
Najbolji rezultati postižu se kada se sarađuje, u svim segmentima proizvodnje i kada je nauka u brazdi. Zato je tešnja saradnja stručnjaka sa Fakulteta, Savetodavnih službi i poljoprivrednika izuzetno važna, kaže prof. dr Dragana Latković, direktorka Departmana za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema zemlji se uvek treba odnositi sa dužnim poštovanjem, naglašava gospođa Latković i samo tako možemo da očekujemo da će nam ona to uzvratiti dobrim i zdravim rodom. I u najlošijim klimatskim uslovima, na koje ne možemo da utičemo, treba da sagledamo šta je to što mi možemo da uradimo da bi se postigli bolji rezultati, jer, kako ističe ova uvažena profesorka sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, ne vredi samo kukati i tražiti druge krivce, već se trebamo osloniti na sopstveno znanje i zalaganje.
Izuzetno sušna 2017-ta godina uzela je veliki danak u svim delovima naše zemlje, posebno kada su ratarske kulture u pitanju. Zato je veoma bitno, kaže profesorka Latković, da se nakon teške godine novoj sezoni pristupa pametno i konsultuje nauka, bez obzira na to o koliko tradicionalnom tipu proizvodnje je reč. Stručnjaci sa razlogom više puta apostrofiraju na raznim savetovanjima neophodnost brige o zemljištu a pre svega načina njene obrade. Cilj čuvanja tog zemljišta jeste zapravo čuvanje vode u njoj a pokazalo se, nažalost, poslednjih godina da je priroda bila neumoljiva i zagorčala život brojnim ratarima. Jednako važna je i prihrana zemljišta, savetuje dalje dr Latković i naglašava da đubrenje mora biti zasnovano na naučnim osnovama a ne da to radimo “napamet”, kako su to radili naši preci. To se posebno odnosi na prve dane proleća, kada će paorima prvi i najvažniji zadatak biti setva jarih kultura.
Zima je već poodmakla i već sada se može govoriti o procenama zimske vlage u zemlji, što bi trebalo da bude jedan od pokazatelja kako i šta sejati i na koji način se postaviti prema već napaćenoj zemlji. Najgore što može da se uradi jeste da proizvođači pretpostavljaju i oslanjaju se isključivo na pređašnja iskustva. Naša sagovornica takođe ističe da, s obzirom na to da se još uvek ne može pretpostaviti kakav će biti vegetacioni period 2018-te godine, poljoprivredni proizvođači se mogu osloniti na dva važna parametra, a to su: podaci o zalihama zimske vlage i sadržaj mineralnog azota u zemljištvu. Na osnovu tih parametara, dodaje ona, paori mogu da isplaniraju koje hibride sejati, zatim i kako i da li uopšte đubriti, na kojoj dubini i voditi računa o gustini setve.
U susret još jednoj izazovnoj poljoprivrednoj godini, stručnjaci podsećaju da je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu otvorena baza i kuća svih poljoprivrednih proizvođača gde se uvek može dobiti savet ili informacija. Jer samo uzajamnom saradnjom doprinosi se, ne samo razvoju nauke, već i primeni novih tendencija u proizvodnji o čemu svedoči i intenzivan rad na prilagođavanju proizvodnje klimatskim promenama i različitim agroekološkim uslovima.
