Četiri generacije porodice Lukić složno čuva imanje od odumiranja
U selu Žabari nadomak Valjeva živi svega nekoliko stotina meštana. Ono što ohrabruje jeste činjenica da se u tom izrazito poljoprivrednom kraju mladi sve više odlučuju za neki vid poljoprivredne proizvodnje na imanjima svojih predaka. Na gazdinstvu porodice Lukić trenutno živi i radi čak četiri generacije, na koje je najstariji nosilac proizvodnje, Zoran Lukić najponosniji. Sa ponosom ističe da je selo Žabari, u čijim domaćinstvima trenutno ima preko 300 teladi, najuspešnije u tom kraju, kada je reč o uslužnom tovu za valjevsku zadrugu.
Na gazdinstvu Lukića, koje se oduvek bavilo govedarstvom, danas rade Zoran i njegova supruga, sin, snaja, unuk i praunuk i, kako smo se i sami uverili, svi podjednako doprinose uspešnosti imanja.
Pretežno se, poput ostalih domaćina u Žabarima, bave proizvodnjom mleka, mesa, teladi. Obrađuju 32 hektara zemlje, od toga svojih 12 hektara a ostalo su uzeli u zakup. Od ratarskih kultura najzastupljenije su im kukuruz, pšenica, zob i ječam, koja im je neophodna za ishranu stoke. Proizvodnja im je podeljena na tov junadi i mlečno govedarstvo. Svu količinu mleka, oko 130 litara dnevno, već godinama predaju “Imleku”, čije visoke standarde kvaliteta, ponosno dodaje Lukić, ispunjavaju. Silaža, seno i koncentrati, osnov su ishrane grla o kojem Lukići veoma vode računa i to, kako kod mlečnog govedarstva tako i kada je tov bikova u pitanju. Na ovoj farmi trenutno se u malom tovu do 300 kilograma, kako Zoran kaže, tovi 31 bik. Zadovoljni su zaradom koju ostvaruju kao i subvencijama države, iako bi bio još zadovoljniji kada bi mu odobrili desetak junica.
U narednom periodu, planiraju da prošire prozvodnju a Zoran je najzadovoljniji činjenicom da mu je cela porodica na okupu i da se svi članovi bave poljoprivredom bez namere da se odustane.
