Futoški kiseli kupus koji putuje svetom
U jeku sezone kiselog kupusa, posetili smo gazdinstvo porodice Ćulum, u Futogu, koja, ne bez razloga, spada u red najuspešnijih malih proizvođača kiselog kupusa kod nas i najvećih izvoznika ovog zaštićenog proizvoda. Tokom više decenija rada, Ćulumi su uspeli da zaokruže celokupnu proizvodnju: od uzgoja, obrade, kišeljenja do plasmana sada već prepoznatljivog futoškog kiselog kupusa, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.
A razvijali su se postepeno, priča nam o počecima svog oca, Rade Ćulum, od koga je preuzeo proizvodnju. Simo Ćulum, začetnik proizvodnje, kako nam je rekao Rade, i danas sa preciznošću može da se seti kako je, pre 39 godina, došao na ideju da pokrene biznis sa futoškim kiselim kupusom. Te, sada već davne 1979 – te godine, proizveo je svoju prvu tonu prirodnog kiselog kupusa, koju je najvećim delom prodavao po novosadskim pijacama, da bi danas njegova porodica proizvodnju višestruko povećala. U prostorijama nekadašnje zadruge, koju zakupljuju, godišnje se proizvede hiljadu tona te omiljene zimske namirnice. Skoro četiri decenije kasnije, svi naslednici, od najmlađih do najstarijih, svakodnevno učestvuju u celokupnoj proizvodnji. Rade veruje da je upravo to ključ njihovog uspeha.
Kako nam je rekao, nije bilo nimalo lako izboriti se za lidersku poziciju kada je ova proizvodnja u pitanju, imajući u vidu činjenicu da danas na tržištu postoji više stotina sorti kupusa ali i veliki broj proizvođača. Uprkos tome, kada danas kažete kupus, prva pomisao vam je na futoški. Naš sagovornik to objašnjava činjenicom da ta sorta na ovim prostorima uspešno uspeva već 300 godina, pri čemu prednost daje njegovim karakteristikama: laganiji je, rastresitiji, zbog visokog sadržaja šećera prijatnog je ukusa. Rade šaljivo dodaje da ga i domaćice u vreme slava više vole, zbog neobično tankih listova, pošto se brže i lakše savijaju sarmice od njega.
Rade Ćulum kaže da, iako je njegova porodica ostala verna sadnji ove sorte, vremenom su morali da nađu načina da u nju uključe i druge proizvođače-kooperante. Od njih otkupljuju kupus, fermentiraju ga i pakuju u vakum vrećice na više načina, u obliku glavice, lista, ribanca a potom plasiraju na tržište. Recept je, dodaje on, ostao potpuno isti, kao i pre bezmalo 4 decenije. Sve je veća potražnja i za rasolom, koji se takođe našao u ponudi Ćulumovih, ali ne kao saveznik za mamurluk, kako šaljivo dodaje Rade, već kao nezamenljiv lekoviti napitak.
Naš sagovornik na kraju dodaje da prošlogodišnjoj suši nije odoleo ni futoški kupus, ekstremno visoka temperatura znatno je smanjila prinose ali ih to nije sprečilo da proizvedu dovoljne količine te omiljene namirnice u ovim zimskim mesecima. Zato njihovi pogoni danas rade punom parom, a tako će, nadaju se, biti i u budućnosti.
