Savet STRUČNJAKA za PRAVILNU proizvodnju KUKURUZNE SILAŽE

0
401
Agrosaveti - Kako napraviti savršenu silažu 01
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

U lozničkom kraju posle ječma ili pšenice najčešće se seje kukuruz FAO grupe od 300 do 400 za pravljenje silaže ili soja. Stočari se pretežno opredeljuju za kukuruz, jer im je potrebno dosta hrane za stočni fond. Setva kukuruza se obavlja odmah posle skidanja useva, čim se žetva privede kraju. Za kukuruznu silažu odabir sorte je relativno jednostavan, danas svi značajniji proizvođači semenskog kukuruza imaju dobro razrađen program specijalnih sorti za siliranje.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Silaža predstavlja sitno iseckanu masu pojedinih vrsta biljaka, koja je po svom sastavu izuzetno bogata hranivima. Hraniva su u silaži konzervirana delovanjem bakterija mlečno-kiselinskog vrenja. Mlečna kiselina sprečava fermentaciju organske mase, koja nastaje u prirodi zbog delovanja bakterija i uz prisustvo vazduha.

Šta je važno za dobru silažu

Za proizvodnju silaže mogu se koristiti različite vrste biljaka, mada se najkvalitetnija silaža dobija od kukuruzne biljke kada je biljka kukuruza u fazi mlečno voštane zrelosti. Zbog velike kiselosti pH od 3,8 do 4,2 silaže, pri njenoj upotrebi se koristi i određena količina suvih kabastih hraniva, odnosno sena. Savet struke je da se radi klasična obrada zemljišta pre setve, kao i nešto gušći sklop prilikom setve kukuruza za siliranje.

Magnetic 1120x185px

Setva kukuruza za silažu može biti glavni ili postrni usev, optimalni sklop biljaka je od  67.000 do 81.000 biljaka po hektaru. Današnja proizvodnja u stočarstvu ne može se zamisliti bez korišćenja silaže. Princip pripreme ovog hraniva je usavršen, iako se radi o kompleksnom procesu biohemijskih promena. Cilj konzerviranja zelenih biljaka i industrijskih proizvoda je očuvanje njihovih hranljivih vrednosti u što dužem periodu, da bi se u stočarskoj proizvodnji dobila što ukusnija i zdravija hrana. Ukoliko vas interesuje iskustvo nekog proizvođača/stočara na ovu temu, sugerišemo da pogledate prilog Priprema kvalitetne silaže na farmi krava. 

PROČITAJTE I...  Stočarsko domaćinstvo u Sakulama

Kako da se silaža ne pokvari

Fermentacija silažne mase odvija se u nekoliko faza, koja se karakterišu biohemijskim procesima. U silaži sa nedovoljnom količinom mlečne kiseline stvaraju se uslovi za rad bakterija koje dovode do procesa vrenja, što silažu može učiniti gotovo neupotrebljivom za ishranu domaćih životinja. Pored toga u takvoj silaži postoje uslovi za razvoj gljivica i plesni. Zbog toga se vazduh iz materijala koji se silira mora gaženjem potpuno istisnuti, kao i sprečiti njegovo ponovno prodiranje što se postiže nepropustljivim zidovima silo-objekata i pažljivim pokrivanjem silaže. Savet struke je da se fermentacija u silaži mora kontrolisati inokulantima.

ExelGrow Adama 1120x180

Siliranje kao jedan od tehnoloških procesa spremanja stočne hrane ne zahteva posebno pogodne vremenske uslove, pa se može izvoditi i po oblačnom vremenu. Proces siliranja omogućava ranije ubiranje biljaka, a time i veću iskoristivost zemlje.

Sagovornik: dipl. Inž. Milenko Đurić- PSSS Loznica

Infinito Bayer 1120x180 V01
Prethodni tekstZabranu izvoza žitarica mnogi vide kao pljačku poljoprivrednika
Sledeći tekstKo je od poljoprivrednika oslobođen elektronske fiskalizacije

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime