Jovica Stajić iz Beograda, po struci je mašinski inženjer i sa poljoprovredom se do sada nije sretao. On je na predlog svojih prijatelja, iskusnih voćara iz Banata i Bačke odlučio da u Meljaku nadomak Beograda podigne zasad dunje. Po rečima profesora Keserovića sa Novosadskog poljoprivrednog fakulteta, dunja je jedna od najperspektivnijih voćnih vrsta i zasadi ove voćke trebalo bi da se povećavaju.
Jovica je najpre želeo da voćnjak ostavi svom sinu i unucima, jer veruje da će njegov sin zavoleti poljoprivredu i očevu zamisao pretvoriti u lep posao. Dunja je dragocena voćka, laka za uzgoj, a blagotvorna za zdravlje.
Na oko 2 hektara posađeno je blizu 1.700 stabala dunje, celokupan posao oko sadnje vodili su stručnjaci koji su savetovali jesenju sadnju, pa su poslednja stabla posađena pre nekoliko meseci.
Sin Slobodan koji će nastaviti da vodi posao rekao nam je da ima nameru i da povećava površinu ne samo pod dunjom, već i pod drugim voćnim vrstama.
Dunja i zaparložena zemlja blizu Beograda
Komasacija u ovom kraju nije urađena. U razgovoru sa porodicom Stajić saznali smo da su veoma teško došli do 2 hektara u komadu, zemlja je bila zapuštena, u parlogu neobrađivana 10 godina, ali su nekako uspeli da se dogovore sa 2 brata koji su želeli da prodaju zemlju. Sada je to lepa, uređena parcela, idealna za voćnjak.
Neiskorišćene, zaparložene zemlje u blizini Beograda ima još mnogo. Priča porodice Stajić može da posluži kao primer i drugim Beograđanima koji su bez posla da pokrenu sopstveni biznis koji mogu da ostave svojim potomcima i uvere se da je poljoprivreda isplativo zanimanje. Da bi se bavili poljoprivredom ne morate da provodite dane i sate pod vedrim nebom ili u blatu, potrebno je da imate ideju, olovku, papir i dobru računicu, a mnogo je primera gde se ljudi iz grada sa stalnim poslovima bave voćarstvom.
Ako u poljoprivredi vidite perspektivu, ne morate da idete u neko zabačeno selo daleko od Beograda. Prilika za posao može da se ukaže na svega nekoliko kilometara od glavnog grada.
Sagovornik: Jovica Stajić
