Gajenje smokve: Praktični saveti za sadnju i uzgoj rajskog voća

0
2429
smokva
Foto: Pixabay

Uzgoj smokve nije težak, jer ova voćna vrsta ne traži puno nege. Iako je reč o izuzetnoj voćki, uglavnom se gaji pojedinačno, u kobinaciji sa drugim voćnim vrstama. Osim što se konzumira u svežem stanju, plod smokve može da se suši i prerađuje. A, koliko je smokva zdrava govori podatak da ubija viruse, pomaže u lečenju dijabetesa, regulaciji krvnog pritiska i donosi još niz zdravstvenih benefiti po naš organizam.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Smokva je jedna od najstarijih kultivisanih voćaka na svetu. Prema pronađenim fosilnim ostacima zaključeno je da se smokva gajila pre pšenice i ječma i zbog toga predstavlja prvi primer organizovane poljoprivredne proizvodnje.

Poreklom je iz Male Azije, a životni vek drveta kreće se od 50 do 70 godina.

Sultan 1120x180

Plod smokve, bilo u svežem, bilo u osušenom stanju, mnogo je hranljiviji od bilo koje druge voćke, u čemu je njena neosporiva vrednost.

Sorte smokve se dele prema razlikama u plodonošenju i mogu biti jednorotke i dvorotke, kao i po boji pokožice ploda (bele i crne).

LG 1120x185px

Sorte koje ranije rađaju (dvorotke) dolaze na berbu u vreme kada je velika potražnja ranog voća, pa zato i na tržnicama imaju dobar plasman.

Pri izboru sorata koje daju samo letnji plod (jednorotke) treba imati u vidu njihovu vrednost da se mogu sušiti i da takve kvalitetne sorte predstavljaju prvoklasnu suvu smokvu.

Neoram 1120x1080

Od jednorotki izdvojićemo vrste kao što su zimnica, zamorčica, šaraguja (crnica), a od dvorotki sorte poput smokva petrovača bela, petrovača crna, zlatulja, morkinja.

PROČITAJTE I...  Da li ste čuli za proizvode iz porodice Luna?

Sadnja smokve

Smokva je veoma skromna voćka koja se prilagođava i siromašnijoj zemlji na kojima, bez posebne nege i navodnjavanja ne mogu doći u obzir voćke velikih uzgojnih zahteva.

Timac AGRO Tečna đubriva

Ipak, ako je reč o planiranju komercijalnog zasada smokve, kvalitetna priprema zemljišta podrazumeva krčenje i uklanjanje ostataka korenskih sistema, uklanjanje korova, ako ima kamenja, zaravnjivanje zemlje, te melioracione radove, đubrenje organskim đubrivima (ili mineralnim) i rigolovanje.

Sadnice se mogu dobiti na više načina: kalemljenjem, reznicama ili polaganjem grana u zemlje. Ređe se sadi iz semena. Za reznice se koriste jednogodišnje i dvogodišnje grančice.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Mladice se sade na proleće, a može i tokom jeseni.

Potrebno je iskopati rupe dubine 40 cm i širine 50 cm.

Pre nego što se sadnica posadi na stalno mesto, neophodno je skratiti korenje. Preporuka je da se koren namoči u smesu ilovače i goveđeg stajnjaka. Zatim se sadnica stavlja u rupu, a na nju zemlja, te se utaba tako da ne ostanu veći vazdušni džepovi. Na to se stavlja đubrivo, a na njega preostali deo zemlje. Jako je važno da đubrivo ne dođe u direktan kontakt sa korenom. Na kraju se oblikuje činija, odnosno uzdignuta brazda u obliku kruga oko sadnice i zalije se.

PROČITAJTE I...  Organska proizvodnja paradajza u selu Ševarice

Razmak sadnje zavisi od sorte, a optimalan je 6 metara između redova i 4-5 metara između sadnica u jednom redu.

Ekološki uslovi za uzgoj smokve

Dovoljnu količinu vode je neophodno obezbediti u pojedinim fazama vegetacije. Za uzgoj smokve je potrebno oko 800 mm oborine godišnje. Navodnjavanje je neophodno tokom letnjih sušnih meseci. Smokva ima dobro razvije korenov sistem koji u potrazi za vodom ide duboko. Ukoliko se koristi sistem kap po kap, onda koren bude plitak, jer nalazi dovoljno vode na manjim dubinama.

Što se tiče đubrenja, smokvi je bitna prihrana samo u prve dve godine. Azot treba minimizirati, a biti izdašniji sa kalijumom i fosforom kako bi smokva bolje odrvenela i bila otpornija na niske temperature.

Ne zahteva gotovo nikakvo korišćenje hemijski preparata za zaštitu, pa se može gajiti kao organska.

Smokva počinje da rađa u trećoj godini posle sadnje, a punu rodnost dostiže u petoj ili sedmoj godini (zavisno do sorte) i traje duže od 50 godina.

Plodovi se sukcesivno beru, jer ne sazrevaju svi u isto vreme. Ukoliko je reč o vrstama čiji se plodovi suše, oni se beru kada počnu da se smežuravaju.

PROČITAJTE I...  Organska poljoprivreda porodice Mamužić

Rezidba smokve se sprovodi kada su voćke mlade kod formiranja krošnje i kada uđe u fazu pune rodnosti. Uglavnom se praktikuje zimska rezidba svake dve godine ili letnja rezidba, a prekraćuju se mladice, odnosno letorast desetak centimetara ispod vrha kako bi se podstaklo postrano grananje. Takođe, uklanjaju se starije i izmrzle grane i vrši proređivanje. Lagana rezidba pre nego što krene prolećna vegetacija pospešuje izbijanje novih mladica i formiranje cvetova.

Kalendar aktivnosti

Januar: Zimska rezidba

Februar: Podmlađivanje starih stabala

Mart: Sadnja novih voćki, prolećna obrada tla, startno đubrenje

April: Navodnjavanje i đubrenje prema potrebi

Maj: Zaštita prema potrebi, plitka obrada tla radi čuvanja vlage i uništavanja  korova; košnja trave u zatravljenim zasadima, feritrigacija i navodnjavanje,  zelena rezidba

Jun: Uklanjanje izdanaka, plitka obrada tla, berba prvih plodova dvorotki

Jul: Berba cvetnica kod dvorotki, navodnjavanje prema potrebi

Avgust: Berba letnih plodova (ranijih sorti), sušenje plodova

Septembar: Berba letnjih-jesenjih plodova, sušenje plodova

Oktobar: Berba jesenjih plodova (kasnijih sorti)

Novembar: Jesenja obrada tla, zimsko đubrenje

Decembar: Zimska rezidba

 

Izvori: Poljoprivreda i šumarstvo XXIV, PSSRS, uzgoj smokve stručne preporuke, Condit I: The fig, Waltham

 

Prethodni tekstCena ulaznica za poljoprivredni sajam nije menjana
Sledeći tekstPromet roba na produktnoj berzi

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime