Uzgoj prolećnog belog luka nije težak, ukoliko znate šta treba uraditi tokom priprema, sadnje i za vreme vegetacije. Iako većina povrtara i baštovana beli luk sadi u jesen, jer su glavice veće, postoje prednosti prolećnog belog luka koje nisu zanemarljive.
U proleće se sade čenovi belog luka takozvanog proletnjaka, dok se u jesen sadi ozimi ili jesenjak. Razlike spolja su gotovo nevidljive, osim veličine glavice, ali se razlikuju u unutrašnjosti. Prolećni beli luk u lukovici ima više manjih čenova, dok jesenji ima manji broj krupnijih čenova pravilno raspoređenih oko lažnog stabla.
Većina povrtara sadi ozimi beli luk u jesen. Postoji nekoliko razloga za to:
1) čenovima belog luka potreban je hladan period da bi pokrenuli razvoj lukovica,
2) jesenjom sadnjom čenovima se daje vreme da puste koren pre zime.
Kada u proleće nastupi toplije vreme i zemlja se zagreje, biljke tada mogu da nastave svoj rast.
Međutim, ukoliko se propusti jesenja sadnja, beli luk se može posaditi u proleće, ali je potrebno znati nekoliko bitnih stvari.
Tajna uzgoja prolećnog luka dobre veličine je sadnja čenova u zemlju što je moguće ranije, a zatim pružanje adekvatne pomoći tokom rasta i razvoja. Idealno bi bilo posaditi ga u martu, ali nije kasno ni da se posadi u aprilu. U nekim literaturama piše da može da se sadi do 15. maja.
Ipak, treba napomenuti da će beli luk posađen u proleće biti nešto manji od onih koji su posađeni u jesen, ali će imati veći broj čenova (češnjeva).
Ova razlika u veličini lukovice nije proizvod neke greške povrtara, već zato što jesenji beli luk ima prednost u sezoni rasta. Druga razlika je što se sezona berbe pomera. Jesenji beli luk stiže ranije, dok prolećnom je potrebno nekoliko dodatnih nedelja. Treća razlika su, zapravo, prednosti prolećnog belog luka: čvršći je, bogatiji eteričnim uljima i može da se čuva duže tokom zime od jesenjeg.
Proizvodnja kvalitetnog prolećnog belog luka
Mesec dana pre sadnje je potrebno pripremiti tlo, kako bi se lepo sleglo. Takođe, pre sadnje je potrebno uraditi selekciju čenova koji će se saditi. Odbacuju se oštećeni, oboleli i jako sitni. Ovom selekcijom se odvajaju čenovi relativno ujednačene krupnoće, čime se kasnije dobijaju usevi ujednačenog porasta i krupnoće glavica.
Zatim, potrebno je uraditi dezinfekciju, što se može uraditi jačim čajem od kamilice.
Kada se gaji beli luk, važno je posaditi nekoliko sorti, jer neke mogu da podlegnu određenim bolestima ili neće napredovati kao što se očekivalo zbog različitih faktora. Imajući više vrsta belog luka na svojoj parceli ili u svojoj bašti, možete da osigurate uspešniju sezonu i berbu.
Za razliku od jesenjeg belog luka, koji se sadi na dubinu od 4-5 cm, prolećni beli luk se sadi nešto pliće, 2-3 cm u zemlju.
Beli luk zahteva hladan period, kako bi se obavio proces vernalizacije (jarovizacije). Ona je neophodna da bi luk obrazovao čenove i glavicu. Kada se biljka posadi u jesen, majka priroda brine o vernalizaciji tokom zime. Međutim, kada se beli luk posadi u proleće, možda neće biti dovoljno izložen hladnim temperaturama da bi se ovaj proces dogodio. U tom slučaju, može da dođe do formiranja jedne glavice umesto lukovice sa čenovima. Ovakav beli luk može da se konzumira, ali ukupni prinos je umanjen.
Dobra vest je da proces vernalizacije belog luka možete sami da izvedete pre polećne sadnje, kako bi se pospešio razvoj lukovice. Semenski čenovi se stave u plastičnu kesu i u frižider na nekoliko nedelja (dve do četiri). Pre nego što se smesti u frižider, na kesi se probuši par rupa zbog protoka vazduha. Čenovi se proveravaju svake nedelja i prati se da se ne nakuplja vlaga i da se ne stvara plesan. Ako se primeti da su počeli da niču ili da se formira koren, čenove je potrebno odmah posaditi.
Beli luk je najbolje posadi na mestu u bašti ili na parceli gde su bile mahunarke (grašak, pasulj), zatim paradajz i parika, ali nikako drugi lukovi, poput crnog luka ili praziluka.
Često se postavlja pitanje šta posaditi pored belog luka. Zato sugerišemo da pročitate članak Udružena sadnja: Beli luk i biljke prijatelji.
Nega prolećnog belog luka
Jako je važno obezbediti postojanu vlagu. Ukoliko je vruće i suvo vreme, beli luk je neophodno zalivati svakih 7 do 10 dana. Biljke pod stresom zbog nedostatka vode neće proizvesti velike glavice. Zalivanje bi trebalo da se smanji 2-3 nedelje pre vađenja biljaka, jer će to pospešiti njihovo sušenje. Naime, prirodan je proces da suvi vremenski uslovi šalju signal belom luku da je vreme da uđe u finalnu fazu razvoja.
Uklanjanje korova je druga mera koju je neophodno sprovoditi. Ne treba dopustiti da se korovi takmiče sa belim lukom oko vlage i hranljivih materija, jer beli luk nije toliko jak borac u tom segmentu. Najbolje je pustiti korov da malo poraste i seći ga, ne čupati. Na ovaj način će se smanjiti rizik od oštećenja korena (pogotovo mladog) belog luka, s obzirom da je on dosta plitak. Ukoliko imate manju baštu, malčiranje biljaka nakon sadnje smanjiće pojavu korova.
Redovno okopavanje je treća mera, kako bi se održala rastresitost gornjeg sloja zemlje, što će omogućiti optimalan razvoj lukovica.
Prihrana je obavezna. Beli luk voli bogato, organsko tlo i veliki je potrošač azota. Ukoliko se bavite organskom proizvodnjom luka, zemlju je potrebno nahraniti kompostom u proleće, te organskim đubrivom bogatim azotom. Ovo će pospešiti zdrav razvoj nadzemne mase, što će pomoći biljci da razvije veće lukovice. Dalja primena tečnog organskog đubriva svake dve do tri nedelje osiguraće stalno prisustvo hrane. Prihranjuje se u fazi 3-4 lista, te u vreme formiranja lukovica.
Takođe, važno je da se ukloni cvetno stablo, tamo gde se pojavi. Ono se pojavljuje otprilike početkom leta. Najbolje je odseći ga baštenskim makazama. Odstranjuje se da biljka ne bi trošila energiju na cvetanje i reproduktivni proces. Cvetno stablo je jestivo i može da se koristi za pravljenje pesta ili kao zamena za čen belog luka u salatama ili nekom drugom jelu.
Zaštita od bolesti i štetočina
Kao i sve biljke i beli luk napadaju razne bolesti i štetočine. Najčešće se javlja plamenjača i rđa belog luka. Dobru preventivnu zaštitu daju preparati na bazi bakra.
Što se tiče insekata, najveću štetu pravi muva belog luka, odnosno njihove larve.
Muva belog luka prezimljava kao odrastao insekt u zemlji i u rano proleće izlazi da se hrani nektarom cvetova različitih biljaka. Let lukove muve se poklapa sa cvetanjem jabuke ili maslačka (otprilike sredina aprila). Zatim, sledi razmnožavanje. Jaja polaže po listovima luka i na zemlji tik uz biljke. Larve se ubušuju u lažno stablo i tu se hrane listovima, prodirući prema glavici. Prva generacija larvi napada jesenji beli luk, ali druga i treća mogu da oštete prolećni. Biljke zaostaju u razvoju, žute im listovi, dolazi do truljenja i na kraju do propadanja.
Protiv ove muve postoje razni insekticidi a, ukoliko ne želite da ih koristite u svojoj bašti, najlakši način je da se pored luka posade biljke koje svojim mirisom teraju muvu belog luka, kao što su šargarepa, celer, paradajz, nana i kamilica. Jedna od tehnika koji su koristili naši stari je posipanje drvenog pepela. Ono se ponavlja na svakih mesec dana tokom cele vegetacije, u manjim količinama, baš zbog nekoliko generacija ove muve.
Momenat vađenja belog luka je, takođe, veoma važan, da ne bi prezreo i da bi mogao dugo da se čuva. Vrlo je lako proceniti, a to je kada 60 posto listova požuti i svene.
T.T.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
