Letnja zelena rezidba voćaka se sprovodi tokom vegetacije, od polovine juna pa sve do kraja jula. Ovoj rezidbi prethodi nekoliko operacija. Međutim, nisu sve dobre za sve voćne vrste.
Kako bi se uspešno obavila letnja-zelena rezidba, pre toga je potrebno sprovesti nekoliko mera, a to su:
– rovašenje pupoljaka,
– prstenova debla,
– razvođenje jednogodišnjih letorasta i uvrtanje letorasta.
Rovašenje – neposredno pred kretanje vegetacije
Rovašenjem treba da se popune praznine koje su se tokom razvoja stvorile u kruni. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako što se iznad pupoljka, iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast, obavlja lučno zasecanje, neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim nožem ili nožem kalemarskih makaza, čime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogućava njegovo aktiviranje. Ova mera najbolje rezultate daje kod jabuke i kruške, dok se kod šljive ne dobijaju zadovoljavajući rezultati.
Prstenovanje debla – polovinom aprila
Prstenovanje debla je agrotehnička mera koja ima za cilj, takođe da smanji bujnost, Polovinom aprila postavlja se obična pocinkovana žica na deblo u visini 50- 60cm i blago se uvrne kleštima. Bitno je da se u startu ne napravi veliki pritisak na deblo kako se ne bi žica odmah usekla u stablo. Postavljanje prstenova se može raditi do kraja aprila.
Ova žica ili metalni prstenovi tokom vegetacije stežu deblo, blago se usecaju i na tom mestu se stvara zadebljanje. To ometa normalno cirkulisanje organske materije iz lista u deblo i usled toga se smanjuje bujnost stabla i potencira formiranje rodnih pupoljaka. Zbog ove mere, na primer, trešnja ranije prorodi. Žica se skida najkasnije do kraja prve dekade juna. U slučaju da žica ostane posle ovog datuma može doći do prekidanja sprovodnih sudova i sušenja stabla.
Povijanje letorasta – u drugoj polovini juna
Povijanje ili razvođenje letorasta je izuzetno značajna mera u formiranju uzgojnogoblika, a sprovodi se od godine sadnje do formiranja željenog uzgojnog oblika (3-4 godine). Ima za cilj da se uveća ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju oštarugao u odnosu na osnovu stabla. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa čačkalica, zašiljenih komada žice, komadi stiropora ili čak štipaljke.
Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna, a zavisi od razvoja toka vegetacije (u kišnim godinama ona se odlaže za početak jula kada primarna građa počne da prelazi u sekundarnu, jer u ranijem periodu dolazi do očenjivanja letorasta). Uostalom, vreme sprovođenja ove mere može se prepustiti samim voćarima, kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez očenjivanja.
Ugao grananja treba uvećati do položaja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. Ovakav način razvođenja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje, eliminisanje očenjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti.
Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima šljiva, gde se teži slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa dužim skeletnim granama. Ova mera se, kako za šljivu, odnosi i na sve ostale vrste voćaka.
Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje, koja danas kod mnogih voćara zauzima sve veće površine. Kada se na stablima, bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti, jave bujni letorasti, njih osim povijanja treba uvrtati, kako im bi se smanjila bujnost, a time povećala rodnost, tj. formirali cvetni pupoljci. Pored letorasta u kruni se može uvrtati i dvogodišnje rodno drvo, na kojem će se posebno uvećati formiranje cvetnih pupoljaka.
Letnja rezidba – od polovine juna do kraja jula
Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije, od polovine juna pa sve do kraja jula. Može se sprovesti čak i u dva navrata, zavisno od razvijenosti stabla. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutrašnjosti i uspravno u odnosu na krunu.
Njihovo uklanjanje je moguće i lačenjem, dok su male, ili odsecanjem voćarskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati čaporak, obično sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekraćuju se na bočne prevremene grančice, čime se postiže formiranje uzgojnog oblika i sprečavanje izduživanja krune.
Kod jabučastih voćnih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvišni u kruni i imaju vertikalan položaj. To se uglavnom odnosi na stable starija od četiri godine, jer suvišnih u ranijim godinama nema. Kod ovih voćnih vrsta u starijim godinama mogu se skraćivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim načinom dobija se veća osvetljenost krune, što ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka.
Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju voća. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, često samo korektivna.
Dipl. inž Milorad Jocković
