Peruanska jagoda je jedna veoma zanimljiva biljka koja dobro uspeva u našim uslovima. Plodovi su slatko-kiselog ukusa i veoma zdravi. Osim što izgleda atraktivno, nije teška za uzgoj jer je dosta otporna.
Peruanska jagoda (Physalis peruviana) je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica, te nije poželjno da se gaji pored paradajza, krompira jer ih napadaju iste bolesti. Voli dosta sunca, ali joj ne prija jak vetar. Može da se gaji u bašti, ali isto tako i u žardinjeri, saksiji ili cvetnim baštama i dvorištima, jer je izuzetno dekorativna biljka.
Perunaska jagoda ili fizalis u narodu je dobila ime paradajz za slatko, ljoskavac, pljuskava, voskavac. Karakterističnog je izgleda, gde se plod nalazi unutar mehura (lampiona). Može da poraste preko metar u visinu, dobro se grana (pravi 7-10 grana) i izgleda kao žbun.
Plod je vrlo ukusan, slatko-kiselog ukusa. Može biti žute i žuto-narandžaste boje, obično prečnika 1,5-2,5 cm (nekad i više), težine 4-12 grama. Plodovi biljaka uzgajani u bašti su znatno krupniji od onih gajenih u saksijama.
Peruanska jagoda i lekovita svojstva
Bobice peruanske jagode su prepune vitaminom C, A, vitaminima B grupe i imaju dosta fosfora. Glavne osobine su jako protivupalno i antioksidativno dejstvo. Ove bobice snažno podižu imunitet, a na organizam deluje kao antibiotik. Predstavljaju efikasno sredstvo u borbi protiv bakterija streptokoka i stafilokoka, navodi portal Na dijeti.
Jestive su samo bobice (plodovi), dok je ostatak biljke otrovan. Ne treba ih konzumirati u većim količinama jer su nutritivno bogate, već je dovoljno 5-6 bobica dnevno.
Poljoprivrednici iz Južne Amerike ovu biljku gaje kao povrće. Kod nas se poklapa sa sezonom proizvodnje paprike.
Uzgoj perunaske jagode
Preporuka je da se prvo proizvede rasad u zatvorenom prostoru, te da se presadi na stalno mesto u vrtu. Seme se seje na dubinu od 1 cm. Nakon što nikne može da se presadi u saksiju sa zemljom za cveće. Biljke pristižu za rasađivanje na stalno mesto za oko 30-40 dana.
Perunaska jagoda se u rano proleće na stalno mesto u bašti i to kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva. Mesto gde planirate da zasadite perunasku jabuku treba u jesen pođubriti stajnjakom ili nekim drugim organskim đubrivom. Sadnja se obavlja sa razmakom od 60 x 80 cm.
Nega fizalisa
Što se tiče nege, važno je znati da dosta otporna biljka i retko je napadaju štetočine i bolesti. Za jačanje biljke može se napraviti pripravak od koprive, a ako primenjujete princip udružene sadnje možete pored fizalisa posaditi crni i beli luk. Preporučuje se zalivanje dva puta dnevno. Kada naraste do visine od 40 cm treba glavnu stabljiku privezati uz potporu. Postrani izboji se puštaju da rastu, ali kada biljka ojača potrebno ih je držati pod kontrolom orezivanjem, navodi Zdrava Srbija.
Berba i upotreba
Cvetanje se dešava tokom juna i jula, a nakon cvetanja umesto cvetića koji su žuto-crni formira se zeleni lampion u kojem se razvija plod. Omotač vremenom menja boju, a kada počne da žuti, suši se i postane prozračan, to je znak da je plod zreo.
Na berbu dospevaju krajem avgusta, a berba se može obavljati sukcesivno sve do prvih mrazeva. Beru se lampioni zajedno sa plodom, a konzumira se samo plod.
Perunaska jagoda je pomalo nakisela, ali ugodnog ukusa. Jedna biljka može da donese 100-150 plodova. Plodovi se mogu konzumirati u sirovom stanju ili koristiti za pripremu soseva, voćnih salata, a može da se priprema i marmelada ili džem, da se dodaje u kolače, itd.
