Povrće ima sposobnost da se samoobnavlja, a postoje 2 vrste: ono koje može da raste iz ostataka i ono čije listove možete da sečete, a oni će ponovo da rastu. Evo i o kom je povrću reč.
Bašta puna povrća je prava riznica, ali ne mogu svi da je imaju. Međutim, postoji mnogo povrtarskih kultura koje mogu da rastu na terasi ili u kući. Osim toga, postoje i povrtarske kulture koje mogu da se samoobnavljaju.
Pokušajte ove godine sa nekim od povrća koje ćemo nabrojati niže u članku. Njegova tajna je što će ponovo da nikne od delova koje biste inače bacilli. Treba mu vrlo malo prostora, a prisustvovaćete pravom malo čudu regeneracije biljaka. Jednom povrću je potrebna samo voda, dok je drugom potrebna zemlja. Sve će se brzo obnoviti i dati vam novo povrće za jelo, za samo nekoliko nedelja.
Druga vrsta samoobnovljivih biljaka je uglavnom zeleniš, odnosno lisnato povrće, ali i druge vrste povrća. Kod njih je specifično to, što možete da im sečete listove, a oni će ponovo da rastu. Naravno, postoji tehnika kako se to radi.
Potrebno je seći najstarije listove, ali dok su mladi. Umesto da sačekate da dođu do svoje pune veličine, berbu započnite kada su listovi visoki oko 10ak centimetara. Na ovaj način biljka ne ulazi u fazu sazrevanja i razvoja semena. Takođe, ova tehnika sprečava da lišće postane gorko. Budući da produžavate berbu, trebaće vam manji broj biljaka i nećete morati neprestano da ih sadite.
Naravno, ni jedna biljka ne živi večno i doći će vreme kada će se zeleniš iscrpeti, ali bi trebalo da dobijete barem nekoliko meseci berbe, pre nego što se to dogodi.
Koje povrće može da se samoobnavlja?
Zelena salata
Većina vrsta zelene salate je samoobnovljiva, odnosno njihove listove možete da seckate po gore opisanom postupku. Važno je da se seku spoljni listovi.
Napomena: Isto važi i za rukolu.
Blitva
Listovi blitve se seku na visinu od oko 5 cm od baze. Nakon, otprilike, 2 nedelje imaćete ponovo lišće.
Prolećni mladi luk i praziluk
Ovaj trik ćete stalno koristiti. Odsecite peruške luka za spremanje salate, a nekoliko malih lukovica ostavite u čaši vode. Za vrlo kratko vreme počeće da puštaju korenje i moći ćete da ih posadite u zemlju. Na isti način ponovo će da izraste i praziluk, i opet ćete imati peruške za konzumaciju. Verovatno niste znali, ali peruške (zeleni listovi) imaju čak dva puta više nutrijenata od glavice.
Zeleniš od šargarepe
Vrhove šargarepe uglavnom sečemo i bacamo, međutim, deblji vrh ima sposobnost regeneracije zeleniša. Sakupite nekoliko komada i stavite u posudu sa vodom, tako da isečeni deo bude u vodi. Za dve nedelje videćete novi rast i novo korenje. Nakon 4 nedelje možete da ih posadite u zemlju.
Nećete dobiti celu šargarepu, već njen zeleniš. On može da se koristi na isti način kao što koristite peršun. Od zeleniša šargarepe može da se napravi pesto, možete da ga dodate u domaće soseve, kao začin ili ukras za čorbu.
Celer
Celer je pravo čudo, kada je reč o obnovi iz ostataka. Samo odrežite dno stabljike celera i stavite ga u čašu vode. Novi izdanak će se pojaviti za samo nekoliko dana. Kada se formiraju koreni, tada možete da ga posadite u zemlju. Novi celer će izrasti iz ostatka i dati vam novu biljku.
Sada, kada znate kako samoobnavljanje funkcioniše, probajte da gajite i neko drugo povrće, koje ima iste sposobnosti:
- Brokoli (novi izdanci će da rastu, ali glavice će biti značajno manje).
- Kelj – lako raste, bez obzira što ste odrezali spoljno lišće, baš kao što to čini zelena salata.
- Spanać – još jedno lisnato povrće koje brzo ponovo raste. Naravno, seku se samo spoljni listovi.
- Cikorija – odrežite nekoliko listova za svoju salatu, a biljka će nastaviti da raste.
- Peršun – kako je reč o dvogodišnjoj biljci, peršun tokom prve godine svog života nema ništa drugo da radi, osim da razvija što više lišća. Seckajte ga pomalo i videćete kako se stalno obnavlja.
Naravno, ovo nije sve, ali svakako je dovoljno da probate, a kasnije možete napraviti i proširiti listu omiljenog povrća koje se samoobnavlja.
Izvor: Thegardeningcook
