U proizvodnji nektarine jedna od važnijih i redovnih pomotehničkih mera jeste proređivanje plodova. Reč je o neizostavnoj meri koja veoma povoljno utiče na sam kvalitet roda.
Ručno proređivanje plodova nektarine se radi sa ciljem da se višak plodova na stablima ukloni, kako bi ostali plodovi imali više prostora i sunca, što naravno utiče na sam kvalitet roda.
“Cilj je da se preostali plodovi dobro razviju, da imaju dobru krupnoću i kalibar, a samom proredom vi ih i otkrivate suncu što pozitivno utiče na obojenost ploda, a omogućavate im i bolje provetravanje.” – kaže dipl. ing. Vladimir Čolović iz PSS Pančevo.
Vreme primene mere proređivanja?
Proređivanje se vrši od momenta kada su plodovi veličine lešnika, pa sve do početka zdrvenjavanja koštice. Kasniji prored plodova ne može više pozitivno uticati na povećanje krupnoće ploda. Međutim, proredu ne treba raditi ni suviše rano, a nije poželjno sa njom ni okasniti.
“Dosta je riskantno proredu raditi suviše rano, jer još ne znamo kakva je bila oplodnja, pa nas to može veoma lako prevariti, plodići mogu otpasti, ako je oplodnja bila lošija. Sa druge strane, ako okasnimo sa oplodnjom, biljka je već potrošila dosta energije na te plodove koje ćemo svakako odbaciti. U principu, od sredine, pa do kraja maja je dobro uraditi proređivanje nektarine i breskve. Ako se sa proredom zakasni, plodovi jednostavno neće stići da osete efekat te prorede, odnosno neće biti željene krupnoće.” – kaže naš sagovornik.
Koliko plodova ostaviti na stablu?
Proredom se odbacuju plodovi-blizanci i naspramni plodovi, oštećeni, sitniji i zasenjeni plodovi.
“Postoje neki osnovni parametri kojima se vodimo kada proređujemo. Moramo voditi računa o razmaku između plodova, koji treba da bude od 10 do 15 centimetara, odnosno, da to slikovitije objasnimo, razmak bi morao biti veličine jedne muške pesnice. Prilikom odabira plodova treba izabrati da ostanu oni plodovi koji su već napredniji, koji su pravilnog oblika, bez fleka itd.” – ističe Čolović.
Zametanje plodova u voćnjaku Instituta Tamiš je veoma visoko, mraz je bio prisutan, ali nije ostavio veće posledice, te je bila neophodna i ozbiljnija proreda, kako bi se dobili krupniji i obojeniji plodovi koji, naravno, imaju veću tržišnu vrednost.
“Kada bismo na stablu ostavili veći broj plodova u rodnoj godini, ti plodovi ne bi zadovoljili zahteve kupaca. Osim toga, proredom rasterećujemo samu biljku kako bi ona lakše iznela taj rod i kako bi na kvalitetan način pripremila mladare, odnosno letoraste, za narednu vegetaciju.” – zaključuje naš sagovornik.
