U Italiji se proizvodi oko 60 posto od ukupne proizvodnje breskvi. U gajenju jabuka Italija se već nekoliko decenija nalazi ispred Francuske, koja je nekada bila najveći proizvođač ove vrste voća u Evropi. U odnosu na ostale evropske zemlje, Italija je broj 1. u voćarstvu na starom kontinentu. Kako to postižu?
Za Italiju je karakteristično da su voćari smelo i masovno prihvatili neke savremene recepte u tehnologiji i načinu proizvodnje. Ovde valja istaći, pre svega, širenje zasada nekih sorti breskvi na kojima se prve tri godine ne primenjuje rezidba, a zatim pravilan izbor zemljišta, navodnjavanja, odgovarajućih podloga, itd. Sve to zajedno dalo je značajne rezultate.
Zahvaljujući primeni savremenih tehnologija, u gajenju jabuka, takođe, su postignuti vrlo dobri rezultati. Ovde treba posebno istaći podizanje jabuka na podlogama slabe bujnosti, uvođenje jednorednih špalira sa razmakom sadnje 4×2 (sađenje 1.250 voćki na jednom hektaru). Na taj načim je postignut prinos od 70-100 tona po hektaru.
U Italiji, kao vodećoj agrarnoj zemlji, u Evropi, nije prihvaćena gusta sadnja, jer se smatra da ona ne bi bila pogodna na plodnom zemljištu, pri obilju sunca i vode. Gajenje voćaka, posebno jabuka dominantno je u južnom Tirolu, gde je još davne 1974. godine proizvedeno 40.000 vagona (Prema 6.000 vagona pre rata). Dakle, napredak je očigledan i rapidan.
U savremenim zasadima postoje sistemi za navodnjavanje koje voćari često koriste i za borbu protiv ranih mrazeva. Ovi sistemi stvaraju zaštitni film oko svakog ploda koji je u tom periodu najosetljiviji.
75 odsto prometa voća ide preko zadruga
Značajno je napomenuti da je među tamošnjim voćarima vrlo razvijeno zadrugarstvo, što se i vidi iz podatka da se 75 odsto od ukupnog prometa voća obavlja preko zadružnih organizacija, takozvanih „Agricola“, koje imaju sopstvenu savetodavnu službu i kompletnu logističku podršku. Bez članstva u jednoj od zadruga potpuno je nazamislivo bavljenje voćarstvom u uslovima savremene proizvodnje.
U Italiji je svaki pedalj zemlje dobro iskorišćen, nema njiva u parlogu, svaki voćnjak ima protivgradnu mrežu i sistem kap po kap. Regioni i sela su razvijeni i u poljoprivredu se veoma ulaže.
