Cena žive mere tovljenika duže od dva meseca niža je od troškova proizvodnje, što malim i srednjim farmerima pravi gubitke i navode da odustaju od tova. Kao jedini izlaz za ovakve neprilike u domaćem svinjogojstvu stočari traže dozvolu za uvoz prasadi iz Danske.
”Kilogram žive mere tovljenika sada se kreće od 190 do 200 dinara sa PDV-om, dok su malo jeftiniji u zemljama u okruženju, kao i u EU, posebno Španiji, odakle najviše uvozimo svinjskog mesa za domaću potrošnju”, napominje veliki farmer iz Laćarka u Sremu Bora Šuljmanac.
”Utovljene svinje već duže vreme jeftinije su u Evropi nego ovde, ali takve inotržišne prilike nisu navele domaće farmere da smanje troškove proizvodnje da bi se približili po ceni tovljenika stranim farmerima. Zato sada klaničari neće da kupuju naše tovljenike, pošto ih napolju plaćaju po malo nižim cemama, uvoze svinjetinu i ostvaruju profit, dok u mesarama cene nisu znatnije niže. Doduše, svinjsko meso je malo pojeftinilo od januara, ali su tovljenici jeftiniji od polovine decembra prošle godine”, kaže Šuljmanac.
Da li je izlaz iz krize u uvozu tovljenika?
Kao jedini izlaz za ovakve neprilike u domaćem svinjogojstvu Šuljmanac navodi dozvolu za uvoz prasadi iz Danske, gde su jeftiniji, kako bi domaći farmeri mogli biti konkurentni sa evropskim tržištem.
– Ministarstvo poljoprivrede zabranilo je uvoz stoke zbog pojave zarazne virusne bolesti slinavke i šapa u Nemačkoj, a mi smo pre te zabrane kupovali prasad od 30 kilograma iz Danske za 8.000 i 9.000 dinara. Sada kada je uvoz zabranjen, kilogram žive mere prasadi kod nas košta 450 dinara bez PDV-a i sa tom cenom nismo konkuretni na stranom tržištu.
Šuljmanac dodaje da bi trebalo dozvoliti uvoz genetski modifikovane sojine sačme jer je ona nosilac proizvodnje u ishrani tovljenika.
– Genetski modifikovana sojima sačma jeftinija je od prirodne a nije utvrđeno da je štetna za ljude. Osim toga, svinje iz Španije, odakle najviše stiže svinjetine na domaće trpeze, jedu genetski modifikovanu sojinu sačmu pa nema razloga da se ona ne koristi i u domaćem tovu.
”Trenutno je kod nas cena žive vage malo niža nego na stranom tržištu, ali svinja nemamo dovoljno za domaću potrošnju. Tovljačima bi trebali podsticaji, ali da oni budu ravnomerno raspoređeni farmama u odnosu na broj grla. Ne bi trebalo podsticati samo male i srednje tovljače, već i velike, koje i najbrže mogu doprineti uvećanju broja tovljenika i smanjiti uvoz”, zaključuje Šuljmanac.
