Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede otvorilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o stočarstvu koja će trajati do 21. decembra. Ovaj dokument trebalo bi da postavi temelje novog zakonodavnog okvira, a njegovu važnost dodatno potvrđuje ocena Evropske komisije iz izveštaja za 2024. godinu.
Evropski zvaničnici navode da je Srbija „umereno pripremljena“ za primenu evropskih standarda u stočarstvu i preporučuju donošenje propisa u potpunosti usklađenih sa pravnim tekovinama EU.
Agroekonomista Milan Prostran podseća da je upravo dubina potrebnih izmena dovela do odluke da se pristupi donošenju potpuno novog zakona, a ne tek delimičnoj izmeni postojećeg. Kako objašnjava, više od polovine važećih odredbi zahtevalo bi intervenciju, što je metodološki osnov za izradu novog propisa. Međutim, ističe da su u tekstu zadržani elementi specifični za Srbiju – oblasti koje EU propisi ne obuhvataju, poput živinarstva, ribarstva i pčelarstva, a koje imaju snažnu tradiciju u domaćoj poljoprivredi.
Najbolji reprocentri u Srbiji ugašeni!
“Suština nacrta tiče se reprodukcionog materijala – priplodne stoke i reprocentara – ali obuhvata i sektore riba i pčela. Srbija je nekada imala neke od najboljih reprocentara u regionu, poput čuvenog centra za simentalsku govedinu, razvijanog u saradnji sa švajcarskim ministarstvom poljoprivrede. Ti centri, nagrađivani i priznati u Evropi, danas više ne postoje”, navodi Prostran.
On dalje objašnjava da su mnogi reprocentri ugašeni iz političkih, a ne naučnih razloga. Kao primer ističe nekadašnji reprocentar u Krnjači, čija je infrastruktura prepuštena propadanju dok se zemljište koristi u druge svrhe. Slična sudbina, kaže, zadesila je i reprocentre za svinjarstvo. Smatra da će upravo ta devastirana infrastruktura biti veliki izazov u procesu usklađivanja sa evropskim propisima.
Domaće stočarstvo u krizi
“Nacrt zakona manje cilja razvoj stočarstva. Domaće stočarstvo je u krizi, a proizvodnja mesa skromna, dok istovremeno zakon uvodi obaveze u pogledu uzgoja, evidencija, manipulacije priplodnim materijalom i registracije. Srbija već dve decenije usklađuje propise iz oblasti poljoprivrede, posebno u fitosanitarnom i veterinarskom delu, a sada se fokus prebacuje na sektor uzgoja”, kaže Prostran.
Agroanalitičar Branislav Gulan sagledava problem iz šire perspektive odnosa Srbije prema EU standardima. Kako kaže, mere koje Evropska unija uvodi u stočarstvu i poljoprivredi zasad su samo preporuke za zemlju kandidata, ali njihovo odbijanje može usporiti proces priključivanja Evropskoj uniji.
“Zbog toga Srbija mora ozbiljnije pristupiti reformama, posebno u kontekstu teškog položaja domaćih proizvođača hrane, jer vlada hroničan nedostatak ulaganja u agrarni sektor”, navodi Gulan.
Po njegovom mišljenju, pored postojećeg budžeta za poljoprivredu država mora da uspostavi posebne fondove koji bi služili za ublažavanje posledica sve češćih suša.
Rešenja moraju biti sistemska
“Opstanak stočarstva direktno je povezan sa opstankom Srbije, jer bez hrane, vode i vazduha nema ni života”, ističe Gulan.
U tom kontekstu postavlja pitanje zašto bi se Srbija stidela visokog učešća poljoprivrede u BDP-u, ako se Francuska – najagrarnija članica EU – time ponosi. Upozorava da Srbija ne sme postati zemlja uvoznica hrane, iako trenutno raspolaže resursima koje nedovoljno koristi.
Posebno ističe problem nedovoljnog navodnjavanja – u 2024. godini navodnjavano je svega oko 48.000 hektara, dok su sušne godine sve učestalije.
Gulan smatra da rešenja moraju biti sistemska, a ne „ad hoc“.
“Navodnjavanje ne može dati rezultate ako se paralelno ne obnovi stočni fond, jer bez prirodnog đubriva zemljište gubi kvalitet. U zemlji je nekada bilo oko pet odsto humusa, dok je danas taj procenat prepolovljen, što ugrožava dugoročnu plodnost oranica”, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.
Izvor: Biznis.rs
Autor: Ljiljana Begović
