Dunja nepravedno zapostavljena

0
1074
Agrosaveti - Dunja 01

Srbija je svetski poznata po proizvodnji maline i šljive, ali je malo poznato da je Tavnik, koje teritorijalno pripada Kraljevu, selo sa najvećim brojem stabala dunje u Srbiji i Evropi. Susedna sela koja pripadaju Čačku, Bresnica i Bečanj, takođe imaju veliki broj stabala ove voćke, koja je po rečima stručnjaka nepravedno zapostavljena.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

„U Bresnici i Bečnju skoro svaka kuća ima bar po neko stablo dunje. Moje domaćinstvo pod dunjom ima oko četiri hektara. Ove godine rod je bio izuzetno dobar. Bilo je teško sačuvati rod zbog dosta kiše ali smo uspeli. Ima i trulih plodova što je normalno na ovoj površini. Moja dunja je delom otišla u Novi Sad i Vojvodinu, jedan deo u Crnu Goru, jedan deo za Bosnu. Sva ta dunja uglavnom se prerađuje u rakiju“, kaže jedan od najvećih proizvođača dunje Radenko Lečić iz Bresnice.

Odlični uslovi za gajenje

Iako po rečima stručnjaka postoje odlični uslovi za gajenje dunje, nema je dovoljno.

2022 Custodia 1120x1080

„Nepravdeno je zanemarena na ovim našim područjima, iako daje fantastične rezultate i imamo mogućnosti da je plasiramo na evropsko i svetsko tržište, Ona ja obdarena pektinima i koristi se za proizvodnju želea, u konditorskoj industriji, a posebno u industriji sokova. U našem kraju je veoma prepoznata za proizvodnju kvalitetne rakije dunjevače“, kaže mr Branko Tanasković, iz Poljoprivredne stručne službe Čačak.

PROČITAJTE I...  Naše jagode sve traženije od velekupaca iz Evrope

Od 100 kilograma dunje, bez nepoželjnog dodavanja šećera, dobija se oko 10 kg rakije jačine 45 stepeni. Iako je ovo relativno mala količina, rakija od dunje je dobrog kvaliteta i veoma aromatična, zbog čega se u cilju popravke često meša sa svim voćnim rakijama.

galenika fitofarmacija pylon 1120x85

Dunja potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom „sidonijska kruška“. Zlatnožute je boje, tvrdog ploda sa oporo kiselim ukusom. Grci su je obožavali, kod njih je simbolizovala ljubav i sreću, a najčešće su je pripremali tako što bi je izdubili, napunili medom i ispekli.

Simbol plodnosti

Inače, u stara vremena dunja je smatrana simbolom plodnosti. Običaj je bio da mladenci, uoči venčanja, pojedu dunju da bi im brak bio plodan i srećan. Rimljani su, opet, od nje izvlačili eterična ulja za proizvodnju parfema. Francuzi vekovima prave sir od dunje, tako što se njeni plodovi kuvaju do čvrstine da mogu da se seku nožem.

MPS2022 GBaneri

Za one koji ne znaju, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C, ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B 1 i B 2, kao i niacina. Od minerala najviše je zastupljen bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja vina i rakije u Braničevu

Semenke dunje sadrže čak 15% ulja i značajne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B 17, koji poseduje antikancerogeno dejstvo. Semenke su bogate i mastima, taninom, pektinom, šećerima, jabučnom kiselinom, emulzinom i protidom.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

Izvor: Agronews, Ozonpress

Prethodni tekstLoša godina za ratare braničevskog okruga
Sledeći tekstKraljevo: Otvorena izložba posvećana pčelama

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime