Izuzetno viske temperature ovog leta, blaga zima, topla jesen i klima na koju ovdašnji usevi nisu navikli, te velika brojnost glodara odrazili su se na smanjene prinose, kažu poljoprivrednici na terenu. Sa njima se slažu i stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Klimatske promene loše utiću na poljoprivrene kulture
„Osnovni problem, je klima koja se poremetila, odnosno, visoke temperature koje nas prate ove godine od samog početka. Na žalost, imali smo tu blagu zimu, bez snežnog pokrivača, i to je predstavljalo ozbijan problem za ozime useve. Pre svega potrebna je mikroklima da se napravi ispod snežnog pokrivača, golomrazac se uvek generalno predstavlja kao jedan od najvećih problema za ozime useve. Kasnije smo imali vrlo toplu jasen, kišovitu, ali toplu, posle toga blagu zimu, veliku pojavu miševa i glodara, i to se odrazilo na prinose pšenice, ali isto tako i na to sazrevanje zbog visokih temperatura. Svaka biljna vrsta treba da skupi ukupnu količinu temperatura, odnosno sumu temperatura, da bi dozrela. Sada ranje uđu u sve periode nalivanja zrna.
Osnovni problem u svemu ovome predstavlja to što mi ne možemo da odgovorimo pravovremeno na to, i što naša praksa, kao takva, ne prati današnje klimacke uslove, odnosno dolazi do sužavanja biljnih kultura, koju mi možemo da koristimo, da uzagajamo na našim poljima, a isto tako i one dolaze nepravovremeno“, kaže profesor Mladenov.
Poljoprivrednici će morati da prilagode sortimet
Poljoprivrednici će u bliskoj budućnosti, kako bi izbegli probleme sa klimatskim uslovima i malim prinosima morati da se preorjentišu na drugačije sortimente te da biraju genotipove koji će zadovoljavati željeni prinos, a u skladu sa novonastalom klimom.
„Potrebno je, znači, prilagoditi sortiment, odnosno birati genotipove koji dolaze ranje ili kasnije, u zavesnosti od toga kako klima naprededuje i kom smeru to sve ide. Na žalost imali smo problem otežane setve pšenice prošle godine zbog kišovite jeseni, i onda je to prouzrokovalo probleme, da nismo stigli da postojemo pšenicu, koliko inače sejemo na nivou godine, što je negde oko 600.000 hektara godišnje u Srbiji. Iako smo posejali nešto manje od toga za naše potrebe će to biti sasvim zadovoljavajće. S obzirom da je pretežano sejana kvalitetna pšenica, dobrog sortimenta, tako da mislim da ne će biti problema.
Žetva pšenice jeste poranila, kao i žetva ječma, u odnosu na, da kažem, ranije godine, sada već shvataju da će biti konstantno i da će se menjati, samo da će se taj period skraćivati, tako da mislim da ćemo se svi, da kažem, boriti sa tim klimatskim promenama sve više i više, i da ono što nam je nekada nosilo 50 godina promenu, sad tu promenu nosi 10 godina. “ zaključuje profesor.
Nagrada za projekat Klima Panonija
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu poznat je po mnogobrojnim istraživanjima, i nagrađivanim projektima. Jedan od najvećih do sada na ovom univerzitetu jeste nagrada projekat „Klima Panonija“ sa čijom se realizacijom počinje od naredne godine. Projekat ima za zadatak, između ostalih, da uspostavi balans između gajenja raznovrsnih kultura u borbi sa klimatskim promenama.
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
