U poslednjih deset godina postupak ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta putem komasacije pokrenut je na 125.000 hektara, ali su potrebe višestruko veće, pa je ovu proceduru neophodno unaprediti donošenjem posebnog zakona i uspostavljanjem stabilnijeg sistema finansiranja, rečeno je na skupu „Budućnost upravljanja ruralnim zemljištem“ u Beogradu, koji su organizovali NALED i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).
To su ujedno ključne preporuke analize efekata komasacije koju su sproveli NALED i GIZ u okviru projekta „Jačanje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji“. Analiza je pokazala da komasacija donosi velike koristi za državu, ali doprinosi i uštedama.
Komasacija koristi državi i donosi uštede
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da su ključni prioriteti u oblasti poljoprivrede upravo komasacija, sistem za navodnjavanje i elektrifikacija polja.
On je rekao da je potreban novi pristup, i poseban zakon, kao i da se utvrde nova pravila igre.
„Politička volja je najvažnija da bi se pristupilo komasaciji. Donećemo novi zakon kojim će biti regulisana komasacija“ poručio je Nedimović.
On je naveo da u Srbiji ima preko 6, 2 miliona parcela i da prosečno gazdinstvo raspolaže sa 14 parcela koje su nekada udaljenje i po 14, 15 kilometara.
„Ovaj projekat bio je neophodan da bi shvatili u kom pravcu treba da idemo“, rekao je ministar ističući i da je na svakih 40 ili 50 godina potrebna jedna komasacija.
Značajne koristi komasacije za poljoprivrednike
Analiza pripremljena u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede pokazala je značajne koristi komasacije za poljoprivrednike i uštedu od 3.300 dinara po hektaru u centralnoj Srbiji do 4.100 dinara u Vojvodini po osnovu smanjenih troškova proizvodnje.
Dodatni benefiti su besplatni upis u katastar i rešeni imovinski odnosi, pristup putu, kao i krčenje zemlje, gde se dodatna korist kreće i do 11.300 dinara po hektaru.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladimir Novaković istakao je da je sveobuhvatna analiza efekata komasacije na kojoj su radili eksperti NALED-a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku GIZ-a, pokazuje da je u prethodnih 10 godina čak 125.000 hektara poljoprivrednog zemljišta bilo uključeno u proces preraspodele vlasništva i ukrupnjavanja.
Prosečna veličina parcela u Vojvodini povećana je nakon komasacije sa 0,75 na 2,23ha, a centralnoj Srbiji sa 0,28 na 0,73ha čime smo se značajno približili ili čak prestigli razvijenije evropske zemlje, rekao je Novaković.
On je naveo da su još značajniji benefiti za same proizvođače.
Analiza je pokazala da je komasacija smanjila troškove poljoprivrednika za gorivo čak 27 odsto s obzirom na to da sada idu na jednu njivu umesto na više udaljenih.
Trošak za seme smanjen je šest odsto i za korišćenje mehanizacije četiri odsto. Potrebe za komasacijom su velike i samo u Vojvodini neophodno je obaviti ukrupnjavanje čak 800.000 hektara, rečeno je na skupu.
Trajanje procesa komasacije duže od tri godine
„Nažalost, proces komasacije u našoj zemlji, od usvajanja programa do uvođenja vlasnika u posed traje u proseku tri godine i četiri meseca. Dosadašnjom dinamikom, od 12.500 hektara komasiranih godišnje, ne možemo da budemo zadovoljni jer bi nam za kompletno grupisanje zemljišta u Vojvodini bilo potrebno više od 60 godina“, rekao je Novaković.
Zbog toga je važno da se donese poseban zakon o komasaciji, uspostavi centralno državno telo koje će se sistemski baviti ovim pitanjem, kao i informacioni sistem koji će obezbediti adekvatne podatke o procesu i efektima, dodao je.
„Neophodno je reorganizovati sistem finansiranja komasacije sa državnog i pokrajinskog nivoa kako bi bio usklađen sa procedurama i budžetima lokalnih samouprava i razmotriti nove modele rada lokalnih komisija za komasaciju“, rekao je Novaković.
Izvor: Agronews, RTV
