Srbija dobija prvu farmu divljih svinja

0
2369
Agrosaveti - Farma divljih svinja 01

U okviru lovišta posebne namene „Posavsko lovište – Karakuša“ u Sremskoj Mitrovici, kojim gazduje JP „Vojvodinašume“, tokom 2019. godine biće izgrađeno uzgajalište za divlje svinje, ili, bolje reći, farma, koja će zauzeti blizu 490 hektara u Reprocentru „Maletića lug“ na području opštine Ruma. Biće to prvi objekat takve vrste u Vojvodini i Srbiji koji bi trebalo da unapredi lovni turizam kod nas i donose više novca.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Projekat izgradnje farme divljih svinja sufinansira se novcem Fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine, u iznosu od sedam miliona dinara.

„Ukupna vrednost radova i opreme je 14 miliona dinara, a od te sume šest miliona koštaće matični zapat, koji će stići iz najpoznatijih austrijskih uzgajališta divljih svinja, Šparbaha“– naglašava pomoćnik dirktora za lovstvo i ribarstvo u JP „Vojovidnašume“ Branislav Stankov. „U planu je kupovina ukupno stotinu odraslih divljih svinja, i to 80 krmača starosti od dve do četiri godine, i 20 veprova, starih od dve do tri godine“.

Adama Sultan 1120x180

Farma divljih svinja iz četiri dela

Predviđeno je da farma divljih svinja bude podeljena u četiri dela. Prvi deo, površine oko 240 hektara, biće namenjen za parenje i prašenje krmača, u drugom delu farme, na 88 hektara, biće prostor gde će prasad rasti, ili stručno rastilište za prasad F-1 generacije, potom treći deo na 26,3 hektara – rastilište za prasad F-2 generacije i poslednji na 132,8 hektara – sazrevalište i dozrevalište za veprove.

PROČITAJTE I...  Završeno naseljavanje jelena običnog u lovišta centralne Srbije

Srbija godišnje od lovstva zaradi između tri i četiri miliona evra, a samo „Vojvodinašume“ godišnje prihoduju oko milion i po evra. Zemlje u okruženju ostvaruju znatno više novca, pa tako Hrvatskoj lov godišnje donese 180 miliona evra, a Mađarskoj čak milijadru.

Aneri Galenika 1120x185px

„Vojvodinašume“ raspolažu sa 110.000 hektara lovišta

Zato izgradnja farme u „Posavskom lovištu – Karakuša“ pobuđuje pažnju, posebno jer „Vojvodinašume“ raspolaže sa blizu 110.000 hektara lovišta, od kojih je tri četvrtine na otvorenom prostoru, a četvrtina u ograđenom delu lovišta, ali i zato što je „Vojvodinašume“, uz Karađorđevo, kao najpoznatije lovište, ima ukupno 321 lovište na sedam miliona hektara, poput Apatinskog rita, Golije, Deliblatske peščare… U njima najviše ima srneće divljači, jelena, divljih svinja, i sitne divljači – fazana, divljih gusaka i divljih pataka.

Imajući u vidu da je lovni turizam skup sport, lov vikendom u proseku košta 2.800 evra, od farme za divlje svinje u okolini Rume očekuje se da dopuni, ali i popravi ponudu u domaćim lovištima i toj grani turizma donese više novca.

Promocija lovnog turizma

Osim toga, Srbija bi i kod stranih lovaca bila bolje pozicionirana i našla se među prestižnim destinacijama, što sada nije jer lovci hrle u Mađarsku, Češku, Poljsku, Rumuniju. To su zemlje sa dugom tradicijom u lovnom turizmu, raspolažu velikim brojem divljači i luksuzno izgrađenim vilama.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja kulena od divljači

„Farma divljih svinja omogućiće jači razvoj lovstva i povećanje ukupne lovnoturističke ponude u Vojvodini jer će se, pre svega inostranim lovcima-turistima pružiti mogućnost za atraktivan lov trofejnih grla veprova i još atraktivniji i sve zastupljeniji lov divljih svinja prigonom u posebno uređenim poligonima za te namene u okviru JP „Vojvodinašume““– kaže Stankov.

Planom je predviđeno, kaže, da se iz reprocentra „Maletića lug“ već od 2020. godine po dve stotine biološki najvrednijih jedinki divljih svinja svake godine pušta u lovišta JP „Vojvodinašume“, ali i da se divlje svinje nastane i u drugim lovištima u Vojvodini i Srbiji (nacionalne parkove i lovišta lovačkih udruženja).

„Značajno je napomenuti i da će se određeni broj divljih svinja svake godine obnavljati na područjima gde je brojnost ispod biološkog minimuma radi jačanja postojećih grupa divljih svinja“ – ističe Stankov. „Projekat podrazumeva proizvodnju i uzgoj genetski potpuno čistih rasa divljih svinja koje će biti naseljavane u druga lovišta JP „Vojvodinašume“, ali i u ostala lovišta u Vojvodini i Srbiji, čime će se u značajnoj meri unaprediti genetski potencijal i vitalnost postojećih matičnih fondova divljih svinja“.

Zarada 650.000 evra

„Grupni lovovi su najatraktivniji i najtraženiji od bogate klijantele, mahom iz Engleske, Nemačke, Austrije i Španije, pa su lovovi na divlje svinje prigonom prodati godinu unapred, i to je tako već četiri-pet godina u JP „Vojovdinašume“, koje od lova na divlje svinje godišnje prihoduje oko 650.000 evra“ – kaže Stankov. „U našim lovištima matični fond je 4.500 divljih svinja, što je optimalan broj imajući u vidu prehrambene mogućnosti staništa, ali bez obzira na to, ulaganjima u divljači – divlja svinja, jelen, srna u Vojvodini i divokoza i vuk u Srbiji – prihod od lovnog turizma može biti značajno veći, doduše ne brzo“.

Izvor: Agronews, Dnevnik

Prethodni tekstNovi zakon i stabilnije finansiranje ključni za komasaciju
Sledeći tekstProizvodnja šampinjona u Zrenjaninu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime