Obilne kiše ozbiljno su smanjile kvalitet pšenice koja na nekim njivama još čeka žetvu. Da bi se sprečilo dalji gubitak tehnološkog kvaliteta hlabnog zrna ratari treba što pre da ”skinu” pšenicu sa njiva.
Vlaga pokreće fiziološke procese u hlebnom zrnu, a veliki problem predstavlja i polegla pšenica. Nadležni poručuju da će uprkos nižem kvalitetu prinos pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, ali i za izvoz.
Da je kiša natopila pšenicu već spremnu za žetvu, potvrđuje i profesor Miroslav Malešević. Prema njegovim rečima, situacija je ozbiljna i nepovoljna.
”Jako nepovoljne vesti je da je hektolitarska masa opala za nekih 20 odsto u odnosu na početno stanje kada je pšenica ušla u punu zrelost. Sada se kreće na donjoj granici za prijem hlebnog zrna za mlevenje”.
Naš sagovornik objašnjava šta se nakon kiša fiziološki dogodilo sa pšenicom.
“Kada vlaga pšenice padne na 15 do 16 odsto, dakle pred moguću žetvu, i ako u tom vremenu padne kiša, zrno povlači vlagu do 20 i više procenata. Tada klica u zrnu sve intenzivnije diše, jer je živa i tako troši rezervne materije iz semena”.
Tu nije kraj problema, upozorava profesor Malešević i navodi da ima dosta polegle pšenice. “Kod pšenice koja je duže polegnuta kao najnepovoljnija pojava može da se javi klijanje u klasu. To znači potpuni gubitak tehnološkog kvaliteta, a kod semenske pšenice gubitak klijavosti”.
U Srbiji je jesenas posejano približno 630 hiljada hektara pšenice. Kako je nedavno rekao i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević, to će obezbediti skoro tri miliona tona pšenice za domaće potrebe ali i izvesne količine za izvoz. Prema rečima stručnjaka, do sada je požnjeveno tri četvrtine pšenice, a na poljima u nepovoljnim uslovima kombajne čeka ostatak hlebnog zrna.
Izvor: Agronews, Tanjug