Prema oceni stočara i ratara, matematika ministarstva poljoprovirede po kojoj je država izračunala da subvencijama nadoknađuje 46% troškova proizvodnje pšenice, 40% kukuruza, 50% suncokreta, a izdatke u mlečnom govedarstvu 74%, ne postoji u realnosti.
Računica stočara
Vlasnik farme krava iz sela Guberevac kod Knića Milija Palamarević rekao je da prihode od mleka, koje prodaje po 65 dinara po litru, krava “pojede” kroz hranu. Za pokriće svih drugih troškova, kako je rekao, preostane prihod od premije na mleko od 19 dinara po litru i subvencija po kravi, što isplaćuje država. ”Kada se premija za mleko preračuna na prosečnih 18 litara mleka po kravi, za godinu dana stočar prihoduje oko 125.000 dinara. Na to treba dodati još 40.000 dinara subvencija po kravi, što ukupno iznosi 165.000 dinara. Ta suma treba da pokrije troškove struje, koja je veliki izdatak, zatim veterinarskih usluga za lečenje i praćenje zdravlja životinja, amortizacije mašina i objekta, sredstava za dezinfekciju i još dosta sporednih troškova“, objasnio je Palamarević.
Dodao je da na deset krava treba uračunati troškove ishrane tri junice ”koje ulaze u teljenje“ i tri koje su u porastu, a koje do prvog teljenja i prvog prihoda treba da se uzgajaju tri godine. Istakao je da bi stočari bili prezadovoljni da subvencija pokriva i 30% troškova, a kamoli 74%. Stočari, kako je rekao, prihode troše na održavanje i proširenje proizvodnje a iz sadašnjih prihoda to je nemoguće.
”Stočarstvo sa vilama i lopatom nema budućnost, pa će mladi bežati od ovog posla. Ni sada među poljoprivrednicima nema mlađih od 30 godina“, rekao je Palamarević. Dodao je da ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković zna tu računicu, a da ”priča drugu priču za televiziju i propagandu“.
Računica ratara
Predsednik Udruženja poljoprivrednika ”Stig“ Nedeljko Savić rekao je da računica Ministarstva poljoprivrede za visinu subvencija za ratarske kulture nikakve veze nema sa stvarnošću. ”Možda subvencija jednog dana u budućnosti i pokrije 46% troškova proizvodnje pšenice, sada te računice ministarstva nema u praksi“, rekao je Savić.
Dodao je da u Stigu trenutno, računajući broj hektara koji su upisani u e-agrar, subvencije za pšenicu pokrivaju, u proseku 1,5% troškova proizvodnje. Razlog za velike površine koje nisu upisane u e-agrar i za njih se neće dobiti subvencije, a zasejane su pšenicom je, kako je rekao, taj što se sada traže ugovori sa vlasnicima zakupljene zemlje, ali oni ili odbijaju da ih sklope ili su u inostranstvu.
