Virusna oboljenja pšenice i mere kontrole

0
127
Agrosaveti - Psenica zelena bolesti 01

Sa nicanjem i razvojem listova pšenice, a u vremenskim uslovima sa visokim dnevnim temperaturama i odsustvom padavina javljaju se povećane brojnosti štetočina. Ove štetočine prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije ponikle useve strnih žita. Pored direktnih šteta koje prouzrokuju usled ishrane, cikade i vaši su vektori fitopatogenih virusa.

Spyrale Adama 1120x1080

Virus patuljavosti pšenice

Virus patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus, WDV) na zaraženim biljkama pšenice izaziva promene na listovima u vidu žućenja i nekroze listova. Takođe se uočava patuljavost biljaka, izostajanje klasanja. Rezrevoari virusa u prirodi su različite vrste trava poput Lolium spp. Ovaj virus se ne prenosi semenom, biljnim sokovima ili zemljištem. Vektor virusa je cikada Psammotettix alienus. Virus se ne prenosi na potomstvo cikade.

Virus žute patuljavosti ječma

Biljne vaši Rhopalosiphon padi, R.maidis, Sitobion avenae i dr., prenosioci su virusa žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus, BYDV). Pored pšenice njegovi domaćini su i druge gajene i korovske biljke familije Poaceae. I ovaj virus se ne prenosi biljnim sokovima i semenom.

BDDV symptoms in wheat
Foto: Pšenica postaje patuljasta nakon infekcije BYDV / Wikipedia.org -Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2740473

Simptomi su u vidu pojave žutila, crvenila, lomljivosti lišća, zaostajanja biljaka u porastu, kržljivosti. Takođe, izostaje klasanje ili je redukovana veličina zrna. Obično su ugrožene parcele u optimalnim, ranijim rokovima setve, koje imaju povoljne uslove za početni rast i razvoj i na kojima se krajem oktobra i početkom novembra registruje prisustvo insekata (vaši, cikada) i ukoliko se za setvu koristi seme koje nije tretirano insekticidima.

PROČITAJTE I...  Lisna rđa pšenice - Puccinia recondita

Mere kontrole

Mere kontrole podrazumevaju suzbijanje cikade i vaši vektora ovih virusa. Iz tog razloga neophodno je praćenje stanja na parcelama sa nicanjem useva o pojavi i prisustvu ovih insekata. Ukoliko se registruje prisustvo na nivou praga štetenosti (na 10% biljaka), potrebno je primeniti hemijske mere zaštite nekim od registrovanih insekticida.

NADZOR Galenika Fitofarmacija 1120x180

Na parcelama gde se ne sprovedu hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ovih štetočina, može se očekivati pojava viroza, što se može odraziti na prinos. Takođe, preporučuje se i uništavanje zaraženih biljaka, korovskih biljaka domaćina virusa i uništavanje žetvenih ostataka. Loša higijena polja, pre svega zakorovljenost i nezaoravanje žetvenih ostataka, omogućavaju ishranu ovih štetočina tokom leta i povećavaju brojnost vektora virusa, koji u jesen sa korova, prelaze na novonikle useve strnih žita.

Virus crtičastog mozaika pšenice

Virus crtičastog mozaika pšenice (Wheat streak mosaic virus, WSMV) prenosi grinja Aceria tosichella. Do infekcije ozimih useva najčešće dolazi u jesenjem periodu, a tokom proleća širenje virusa zavisi od uspešnosti prezimljavanja vektora i prisustva i blizine izvora zaraze (samoniklih biljaka ili korova).

PROČITAJTE I...  Najlepša je moja njiva - Najlepša pšenica

Ovaj virus se može preneti i semenom. Stepen prenošenja virusa semenom je nizak i kreće se od 0,5 – 1,5 %, ali može imati veliki značaj jer se na taj način unosi virus u usev u početnim fazama razvoja biljaka i predstavlja izvor inokuluma za dalje širenje. Prenosi se i sokom zaraženih biljaka.

Virus crtičastog mozaika pšenice
Foto: Levo zdrava, desno zaražena pšenica. Wikipedia.org / Marie Langham – B.A.R. Hadi, M.A.C. Langham, L. Osborne, K. J. Tilmon, Wheat Streak Mosaic Virus on Wheat CC BY 3.0,

Zaražene biljke su žbunaste, zakržljale. Javljaju se hlorotične pruge na listovima, sušenje i propadanje listova, sterilnost biljaka, slabije nalivanje zrna. Zaostajanje biljaka u porastu izraženije je u slučaju ranih infekcija.

Mere kontrole

Mere kontrole podrazumevaju setvu zdravog semena, uništavanje korovskih biljaka domaćina iz porodice trava i samoniklih biljaka pšenice, ječma, ovsa, raži. Kasnija jesenja setva ozimih useva doprinosi smanjenju šteta posebno u vremenskim uslovima sa visokim dnevnim temperaturama i odsustvom padavina.

Dušan Mladenović dipl. inž. zaštite bilja, savetnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe

Prethodni tekstBes poljoprivrednika bukti Evropom
Sledeći tekstRatari i stočari se ne slažu sa matematikom ministarstva poljoprivrede

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime