Setva strnih žita u Šumadiji na skoro 30 hiljada hektara zbog vremenskih uslova, duge suše i perioda bez kiše još uvek nije počela. Mnogi poljoprivrednici razmišljaju i da odustanu od setve pšenice za ovu godinu jer su ambari puni prošlogodišnjeg roda, dok stručnjaci savetuju da se sa setvom ne počinje dok uslovi to ne dozvole i ističu da nije kasno ni ako se sa setvom počne i u decembru, do prvih mrazeva.
U Šumadiji setva strnih žita još uvek nije počela pa njive i dalje izgledaju zapušteno. Dug period bez kiše i topli dani osušili su zemlju u kojoj nema dovoljno vlažnosti.
„Teško je da se zemlja paore i da se osnovna obrada odradi zato što je zemlja suviše tvrda a i veliki su vetrovi i ko je poorao zemlju njemu se brzo osušila tako da dosta kasni sejanje pšenice. Ljudi pokušavaju tanjiračama da istanjiraju zemlju ali to je bez uspeha zato što sve zavisi od zemlje. Ako je peskovita zemlja onda i može nešto da se uradi u njoj ali u ovakvoj kao kod nas ne može jer suviše tvrda i tanjirača može samo da piše po parceli“, rekao je Slaviša Miličić, poljoprivrednik iz Lapova.
„U odnosu na 25.000 i 30.000 hektara koliko treba da bude zasejano pod strnim žitima nemamo možda ni par storina hektara, ni hiljadu. Ovaj period setve sada kasni ali može i da se desi da tokom proleća faze budu vrlo povoljne i skraćene. Ipak ne možemo da imamo maksimalne prinose, ne možemo da očekujemo maksimalan rod ali možemo da imamo jedne prosečne rezultate fizičkog obima proizvodnje“, rekao je Dobrivoje Popović, savetodavac za ratarstvo.
Ambari i dalje puni
Mnogi poljoprivrednici iz Šumadije već razmišljaju da odustanu od setve pšenice jer su zbog slabe otkupne cene i lošijeg roda brojni ambari i dalje puni.
„Seljaci su jako nezadovoljni sa otkupom prošlogodišnje pšenice, ona jeste bila lošijeg kvaliteta zbog vremenskih uslova i zato su ambari uglavnom puni pšenice. Mnogi se neće odlučiti ni da seju pšenicu zato što već imaju pune ambare pšenice. Najveći problem je i cena nafte. Mnogo novca treba da se uloži, treba i materijala, goriva koje je preskupo i sve to povlači jedno drugo“, naglasio je Slaviša.
„Jednostavno moramo da sačekamo da oranični sloj dobije odgovarajuću vlažnost, da to može da se uradi i da se zaseje. Sve do prvih a ja bih rekao i do zimskog perioda mogu strna žita da se zaseju. Treba voditi računa o setvi ječma, on vrlo teško klija i niče, njega treba izbeći na neki način, samo ako baš mora, a pšenicom se može zasejati kad god to bude moglo do zime, do mrazeva ili do snegova ako ih bude. Tritikale kao biljna vrsta je poželjna biljna vrsta sada u ovoj situaciji zato što može da se zaseje od sada pa sve do decembra, januara pa čak i februara“, objasnio je popović.
Stručnjaci ipak savetuju da se sačeka sa setvom sve dok se agrometerološki uslovi ne promene i ističu da sve zavisi od dalje vegetacije i razvoja useva pa i ne mora da znači da će kasna setva koja je već sada probila sve rokove uticati na buduće poljoprivredne radove na njivi.
Izvor: Agronews, RTV
