I dok suša i visoke temperature ozbiljno pogađaju kukuruz i soju, šećerna repa se pokazala otpornijom i zadržala stabilan prinos. Uprkos smanjenim površinama pod ovom kulturom, stručnjaci ističu da daje sigurnost proizvođačima i sve više potvrđuje značaj u domaćem ratarstvu.
Za razliku od kukuruza i soje, koje je ovogodišnja suša desetkovala, šećerna repa pokazala je veću otpornost na visoke temperature i nedostatak padavina. Ove sezone posejana je na oko 25.000 hektara, što je četvrtina manje nego prošle godine, ali se očekuje prosečan prinos od oko 55 t/ha, uz dobar sadržaj šećera u korenu.
Na parcelama Matijević Agrara u Mihajlovu repa je ove godine zauzela 113 hektara. Upravnik Nemanja Racić za RTS objašnjava da je setva obavljena pravovremeno, ali da su mrazevi početkom aprila naterali proizvođače na presejavanje. Nakon toga, zbog ekstremne suše, spas je pružilo navodnjavanje. ”Već od maja smo morali da zalivamo svake nedelje, jer je palo svega dve litre kiše. Na 70% površina koristili smo sisteme za navodnjavanje, što je značajno ublažilo posledice suše i obezbedilo bolji razvoj korena“, kaže Racić.
On dodaje da je ovog puta zabeležen manji napad bolesti i štetočina nego prethodne godine, što je dodatno podiglo očekivanja za prinos od oko 60 tona po hektaru.
Nisu registrovane ozbiljnije bolesti ni korenaste vaši
Zdravstveno stanje useva pratila je Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin. Prema rečima Snežane Parađenović, nisu registrovane ozbiljnije bolesti ni korenaste vaši, dok je cerkospora bila prisutna u talasima, ali pod kontrolom tretmana. ”Kondicija lisne mase je dobra, digestija se kreće oko 17,5 odsto, a očekuje se i dalji porast“, ističe ona. Stručnjaci podsećaju da su prošlogodišnji problemi u proizvodnji – loši prinosi i bolesti – naterali proizvođače da smanje površine pod repom. Ipak, repa se i ove godine pokazala stabilnijom u odnosu na druge ratarske kulture.
Živko Ćurčić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo navodi da upravo zato postoji prostor da se u budućnosti površine stabilizuju na oko 30.000 hektara. ”Cena šećerne repe poznata je unapred, što poljoprivrednicima omogućava sigurniju kalkulaciju i ublažava rizike tržišnih oscilacija“, kaže on.
Prema njegovim rečima, klimatske promene predstavljaju glavni izazov za dalji razvoj ratarske proizvodnje, pa Institut sprovodi oglede koji bi trebalo da pomognu proizvođačima u prilagođavanju – od optimizacije dužine vegetacije, preko racionalne upotrebe hraniva, do unapređenja zaštite od bolesti i štetočina. ”Cilj je stabilna proizvodnja i održiva ekonomska dobit, što je preduslov opstanka gazdinstava“, naglašava Ćurčić.
