Srbija je deseta u svetu prema rodu dunja, i prva u Evropi po njihovoj proizvodnji, ispred Španije. Ove podatke izneo je za Blic Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Uz to, Gulan konstatuje da je dunja velika šansa Srbije, nažalost, nedovoljno iskorišćena. „Izvoz kukuruza, pšenice, malina, jabuka, breskvi, jagoda poznat je svakom stanovniku Srbije. Čuli su i za pečurke, trešnje višnje… A šta je sa dunjama? Srbija je deseta u svetu prema njihovom rodu, a to je malo kome poznato. Takođe, prvi smo u Evropi po proizvodnji dunja“ – naglašava Gulan.
Proizvodnja i izvoz dunja velika šansa Srbije
Prema njegovim rečima, sveže dunje predstavljaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 miliona evra. „Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14. mestu, a više evropskih zemalja je ispred nje mada ima manju količinu godišnjeg roda“ – kaže Gulan.
On objašnjava da se, kao i kod desetina drugih poljoprivredno – prehrambenih proizvoda, Srbija registrovala u svetskom izvozu, i to na relativno visokom mestu, zahvaljujući izvozu u Rusiju, koji je otpočeo tek 2015.
„Takođe, dunje se tradicionalno izvoze u Bosnu i Hercegovinu“ – dodaje on. Ipak, kako tvrdi, razlog za to što Srbija ne koristi svoju šansu u većem izvozu, ali i u proizvodnji dunja, jeste visina ulaganja. „Hektar zemlje u Vojvodini, u prvoj liniji, košta 20.000 evra. Da bi se podigla plantaža treba još 20.000 evra, a da bi se osposobila cela mreža još oko 20.000 evra. To je mnogo novca, i takav posao mogu započeti samo oni koji imaju svoju zemlju, i to kada se udruže njih petoro ili šestoro“ – objašnjava Gulan, i dodaje da je otprilike potrebno najmanje šest godina da uložen novac počne da se vraća.
„Nažalost, za sada o dunjama niko u zemlji ne razmišlja. Ovo je treća godina da o tome pričam. A u svetu je to naša šansa“ – kaže Gulan.
Prema njegovim rečima, stopa rasta poljoprivrede Srbije je izuzetno niska. „U poslednjih 30 godina ona iznosi 0,45%. Međutim, jedini napredak imamo u voću. Ove godine se očekuje proizvodnja voća od oko 1,4 miliona tona. Rekordna je bila 2013. godina, kada smo imali 1,53 miliona tona voća“ – navodi Gulan.
Izvor: Agronews, Blic
