Dvadeseto po redu pod nazivom ‚‚Savremena proizvodnja povrća‚‚ održano je u Novom Sadu u Master centru Novosadskog sajma. Kao i svake godine na ovom naučnom skupu stručnjaci su se posvetili temama koje muče domaće povrtare. Ono na šta je profesor dr Žarko Ilin najviše ukazivao i ove godine jeste značaj ulaganja u preradu povrća. Ali je i apelovao ministarstvima na povećanje subvencija za ovu granu poljoprivrede.
Drastično smanjenje prinosa povrća u zemljama EU zbog suše, dovelo je do toga da su velike količine domaćeg povrća prošle godine bile izvezene u okolne zemlje. Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju, Crnu Goru, Sloveniju i dr.
‚‚Proizveli smo preo 1 750 000 tona povrća i krompira. 10 povrtarskih vrsta i krompira koje vodi zvanična statistika. I još negde oko 420 000 tona smo proizveli u baštama. U zaštićenom prostoru je negde na nivou oko 240 000 do 245 000 tona. To znači da smo i ove godine većinu povrtarskih vrsta proizveli više nego što je to nama ptrebno. Preradili smo preko 52 000 tona svežeg povrća. Deo će završiti u izvozu, deo će biti na domaćem tržištu. Javio se deficit pre svega crnog luka i krompira.‚‚ – napominje prof. dr Žarko Ilin.
Domaći povrtari kvalitetni koliko i EU kolege
Što se tiče proizvodnje povrća na otvorenom polju, naši profesionalni proizvođači apsolutno primenjuju sve najnovije tehnolohije. Sa tog aspekta imaju vrhunsku proizvodnju na otvorenom polju. Problem proizvodnje povrća u Srbiju u odnosu na Evropu su izuzetno skupi energenti. Nikakve subvencije. 4 000 dinara po hektaru u odnosu na 300 do 900 evra u zemljama EU, zavisi od zemlje do zemlje. Da naši proizvožači uz skupe energente, uredno plaćenu akcizu na gorivo, na sav potrošni repromaterijal, PDV, mogu biti konkurentni proizvođačima u EU? Sigurno da ne mogu., ističe prof. dr Žarko Ilin.
‚‚Jako je važno da podrže profesionalne proizvođače. Naravno sa prethodnim merama da nastave, ali da podrže pre svega u skidanju akcize. I ako je moguće da kroz subvencije vrate bar deo koji je uzet kroz PDV. To će dodatno dati odskočnu dasku našim profesionalnim proizvođačima. Imaćemo veću proizvodnju. Ne samo za domaće tržište nego i za izvoz. Onda će država kroz devizni priliv još dodatno zaraditi.‚‚ – ističe prof dr Žarko Ilin.
Pomoć države se nastavlja
Za sada standardni konkursi na nivou pokrajune ostaju. I ove godine će proizvođači imati mogućnost povraćaja sredstava za nabavku mnogih neophodnih detalja jedne savremene proizvodnje.
‚‚Svaka moderna proizvodnja će biti podržana od strane AP Vojvodine kroz agrarnu politiku pokrajine. Podržavamo sve savremene trendove, savremene plastenike. Budžet je povećan tako da poljoprivrednici mogu da se nadaju velikoj podršci kao i u prethodnom periodu. I za skladište i za opremanje skladišnih kapaciteta. Za nabavku opreme za proizvodnju u zaštićenom prostoru i za opremu za pripremu proizvoda za tržište. Dakle sve ono što im je neophodno za proizvodnju i za unapređenje njihove proizvodnje. Imaće partnera u sekreterijatu za poljoprivredu.‚‚ – napomenuo je Mladen Petković iz pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu.
‚‚Gradski fond će nastaviti kontinuirano da pomaže vojvođanske poljoprivrednike sa našim konkursima koji su permanentni. Znači nemaju neki određen rok. Mi imamo posebne linije napravljene za poljoprivrednike. Pre svega za nabavku poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina. Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, za izgradnju hladnjača, podnih skladišta. Svakako da Garancijski fond, poljoprivrednicima, na sam način izdavanja garancija poslovnim bankama, olakšava pristup finansijskom tržištu. Znamo da su krediti veliki problem kod poljoprivrednika u Vojvodini. Sa garancijom Garancijskog fonda ti uslovi se drastično menjaju. Odnosno kamatna stopa banaka opada. Produžava se grejs period i sami uslovi kreditiranja postaju povoljniji.‚‚ – objašnjava Đorđe Raković direktor Garancijskog fonda Vojvodine.
Izvoz prerađenog povrća – prioritet
Teme koje su se obrađivale na skupu su uglavnom bile u vezi sa izvozom povrć i njegovo pravilno skladištenje i preradu. Upravo je to rak rana prosperiteta u domaćem povrtarstvu. Nedostatak skladišta pre svega i mali prerađivački centri.
Dostigli smo vrhunski kvalitet u samoj proizvodnji svežeg povrća. Sada nedostaju skladišta i kvalitetno pakovanje zbog same distribucije, rečeno je na skupu.
‚‚Prerađivački kapaciteti rade na nivou od 50 do 70%. U nekom narednom periodu bi deo prerađivačkih bilo neophodno revitalizovati. Naravno i podizati nove.‚‚ – istakao je prof. dr Žarko Ilin.
Još jedna tema koja muči domaće povrtare jeste uvoz povrća. Prema njihovim rečima, reč je o uvozu u vreme kada povrća ima i kod domaćih proizvođača. Dodatni problem jeste i činjenica da se radi o robi sumnjivg kvaliteta. Prema mišljenju našeg sagovornika uvoz je neminovan ali kontrola mora biti rigorogznija.
I na ovogodišnjem savetovanju povrtara podvučeno je da Srbija ima veliki potencijal u povrtarstvu. Samo uz pomoć države i jasniju agrarnu politiku izvoz povrća i prerađevine od povrća mogao bi se podići na još kvalitetniji nivo.
