Grad Beograd ove godine izdvaja 41 milion dinara za subvencije pčelarima, ali dok nadležni beleže veliko interesovanje, iz pčelarskih udruženja stižu kritike na način raspodele sredstava. U fokusu su neiskorišćena oprema, manjak kontrole i izostanak edukacije, što dodatno otežava pčelarstvo u uslovima klimatskih izazova i velikih gubitaka pčelinjih zajednica.
Grad Beograd je objavio javni poziv za dodelu subvencija pčelarima, ukupne vrednosti 41 milion dinara. Maksimalni iznos po korisniku je 120.000 dinara, a subvencije pokrivaju do 80 odsto troškova nabavke opreme, bez PDV-a. Rok za podnošene prijava je 24 jul, a svi detalji i propratna dokumentacija mogu se pronaći na sajtu Grada.
Kako su za Biznis.rs rekli iz gradskog Sekretarijata za poljoprivredu, interesovanje pčelara je veliko.
Međutim, Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, ocenjuje da način subvencionisanja ni na nivou države ni na nivou grada nije dobar. Kada je reč o prestonici, navodi da ne postoji kontrola i tvrdi da mnogi pčelari kupljenu opremu ni ne koriste.
“Na ovaj način novac se samo rasipa, a mogao bi efikasnije da se iskoristiti. Prvenstveno je potrebno ulagati u edukaciju poljoprivrednika, jer neznanje utiče na gubitke, što se moglo videti i u ovogodišnjem pomoru pčela. Ovakvim subvencionisanjem korist imaju samo prodavci opreme”, smatra Rajić.
Pčelarenje u gradu
Kada je reč o pčelarenju u gradu, on navodi da je zapravo 90 odsto pčelinjaka smešteno u ruralnim sredinama, na obodima grada, u vikend naseljima.
“U samom gradu, na krovovima poslovnih zgrada na primer, pčelari se iz želje da se skrene pažnja na važnost pčela i kako bi se samo pčelarstvo promovisalo”, navodi Rajić.
Prema podacima iz e-Agrara, broj registrovanih pčelara na teritoriji Beograda je 1.805, kažu u sekretarijatu. Kako se može videti na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije, beogradski pčelari med nude u Barajevu, Grockoj, Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu, Rakovici, Starom gradu, Zemunu, na Čukarici, Novom Beogradu, Paliluli, Voždovcu, Zvezdari.
Osim pomenutog udruženja, u prestonici funkcionišu još tri – Društvo pčelara Beograd, Pčelarsko udruženje Batajnica i Udruženje profesionalnih pčelara ”Dren“. U domu kulture Silosi Beograd postoji ”BeeCentar“ sa medonosnim vrtom, gde se organizuju edukacije i radionice.
Manje meda, veći troškovi: Pčelari traže zaštitu domaće proizvodnje
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović najavio je da će ovogodišnji prinos meda biti manji zbog lošeg vremena – bagremovog meda neće biti, a očekuje se prosečan prinos lipovog i suncokretovog.
Glavni problem za pčelare i dalje je uvoz falsifikovanog meda koji obara cene. SPOS traži da se falsifikovanje meda proglasi krivičnim delom, a dogovorena je i saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede na subvencionisanju opreme za obradu i marketing meda, kao i dodatna podrška od 1.000 dinara po košnici za oprašivanje, po ugledu na EU.
Godišnji trošak po jednom pčelinjem društvu procenjuje se na oko 115 evra, a cena koštanja kilograma meda iznosi najmanje 3,59 evra.
