Jug i jugoistok Srbije suočeni su s ozbiljnom sušom koja ugrožava poljoprivredu i opstanak useva. Nakon rekordno sušnog juna i gotovo bez kiše tokom jula, region ulazi u zonu polu-sušne klime, a klimatske promene dodatno pogoršavaju stanje. Stručnjaci upozoravaju da bez strateškog pristupa i ulaganja u navodnjavanje i prilagođene kulture – budućnost proizvodnje u ovom delu zemlje postaje neizvesna, prenosi portal Klima101
Nakon najsušnijeg juna otkako se vrše merenja, vremenske neprilike tokom jula nisu donele olakšanje za jug i jugoistok Srbije. U gradovima poput Niša, Leskovca, Dimitrovgrada i Vranja, od početka juna palo je manje od 20 mm kiše – višestruko manje od proseka.
Republički hidrometeorološki zavod upozorava da se sušni uslovi u ovom regionu nastavljaju, dok klimatske projekcije pokazuju da će klima u ovom delu Srbije u narednim decenijama postajati sve sličnija onoj u sušnim delovima Mediterana. U okviru Programa prilagođavanja na klimatske promene navodi se da Niška, Leskovačka i Vranjska kotlina već ulaze u zonu polu-sušne klime, sa godišnjim prosekom padavina ispod 600 mm.
Naučna istraživanja potvrđuju da aridnost ovog regiona najviše dolazi do izražaja tokom leta, kada je biljkama najpotrebnija vlaga. Zimski i prolećni meseci donose nešto više padavina, ali letnje suše su sve učestalije i intenzivnije, što direktno utiče na prinose. Poljoprivreda, koja se u ovom kraju dominantno oslanja na kišu, zbog nedostatka funkcionalnih sistema za navodnjavanje, posebno je ranjiva.
Jugoistočni region Srbije ima najmanji procenat navodnjavanih površina
Prema Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, jugoistočni region Srbije ima najmanji procenat navodnjavanih površina – svega 5,2%. Istovremeno, procene pokazuju da bi čak 8,5% obradivog zemljišta moglo da se navodnjava, kada bi postojala adekvatna infrastruktura i podrška.
Glavni izvori vode – podzemne i površinske – sve su manje pouzdani zbog klimatskih promena, a stručnjaci upozoravaju da bi u budućnosti moglo da dođe do smanjenja proticaja reka i opadanja nivoa podzemnih voda. U takvim uslovima, navodnjavanje bi moralo da se svede na racionalne, interventne režime – zalivanje samo u najkritičnijim fazama razvoja biljaka, sa ciljem da se minimalno očuva prinos.
Međutim, osim tehničkih ograničenja, ogroman problem predstavlja i izostanak strateškog planiranja. Poljoprivrednici nemaju jasne preporuke koje kulture će biti održive u novim uslovima, niti podršku u vidu savetodavnih službi koje bi im pomogle u prilagođavanju. Tradicionalne povrtarske kulture – poput paradajza, paprike i krastavca – kao i žitarice, postaju sve rizičnije za gajenje u letnjem periodu. Uslovi na terenu se menjaju brže nego što politika reaguje.
Stručnjaci pozivaju na hitne i sveobuhvatne mere – od ulaganja u održive sisteme za navodnjavanje i očuvanje vodnih resursa, preko uvođenja preporuka za otpornije sorte, do kreiranja lokalnih i nacionalnih planova prilagođavanja klimatskim uslovima.
