Banatski ratari traže ostavku ministarke poljoprivrede

0
475
zetva psenica kombajn
Foto: Pixabay

Zbog sveukupnog teškog stanja u domaćoj poljoprivredi i ratarstvu i državnih mera koje su donete, a ne poštuju se, banatski ratari zatražili su ostavku ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković.

Adama Maganic 1120x180

Kako je saopšteno iz Saveza udruženje poljoprivrednika Banata, nakon sastanka više udruženja poljoprivrednika, smena ministarke traži se zbog izostanka moratorijuma na poljoprivredne kredite, kašnjenje subvencija i činjenice da nije oslobođeno tržište, a cene poljoprivrednih proizvoda se veštački drže niskim.

”Mnogi poljoprivrednici su sa svojim gazdinstvima ušli u pasivni status misleći da je uveden moratorijum na kredite a nije, dovedeni su u zabludu i tešku situaciju“, navode u Savezu.

Paradajz 1120x180

”Zahtevamo ostavku ministarke poljoprivrede i razmišljamo o protestu. Izostao je moratorijum na poljoprivredne kredite koji je obećan jesenas, a ni posle šest meseci se nije desio. Mnogi poljoprivrednici su sa svojim gazdinstvima ušli u pasivni status misleći da je mera primenjiva a nije, dovedeni su u zabludu i tešku situaciju“, navode u Savezu.

Poljoprivrednici su revoltirani i uvođenjem elektronske registracije poljoprivrednih gazdinstava, eAgrarom.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

”Elektronska registracija poljoprivrednih gazdinstava je jedini način registracije i uslov je za isplatu subvencija i ostalih vrsta pomoći od ministarstva poljoprivrede, a predviđenih budžetom Republike Srbije. To je način na koji nam ministarska poljoprivrede otežava i odugovlači isplatu subvencija u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se poljoprivrednici već nalaze“, kažu u savezu poljoprivrednika Banata.

PROČITAJTE I...  Odgajivači autohtonih rasa: Isplatite podsticaje za 2021. i 2022. godinu

Oni upozoravaju da je od 450.000 registrovanih gazdinstava, u procesu uvođenja u elektronski registar, za bar kod predato samo 80.000 zahteva i samo toliko je gazdinstava registrovano i uzelo bar kod do sada.

Krompir 1120x180

”To je mala brojka, poljoprivrednici nisu edukovani na vreme i trebaće im mnogo više vremena da se to spovede. Samim tim, bez nedovršene elektronske registracije, poljoprivrednici ne mogu da ostvare subvencije“, upozoravaju Banaćani.

Oni traže reakciju nadležnih i sistemska rešenja jer ne vide kako bi drugačije srpska poljoprivreda mogla da opstane.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

”Tražimo povećanje subvencija u biljnoj proizvodnji na minimum 150 evra po hektaru, uvođenje regresiranog evro-dizela u količini 60 litara po hektaru, bez akcize, i otvaranje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda i izjednačavanje cena srpskih proizvida sa Budimpeštanskom berzom, kao što je bilo u vreme ministra Saše Dragina“, poručuju iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Zahtev poljoprivrednika za oslobađanje tržišta dolazi, kažu, u trenutku kada su cene poljoprivrednih proizvoda, tačnije troškovi proizvodnje visoki dok je cena njihovih proizvoda niska.

Adama Forapro 1120x180

”Odnos ulaganja i cene poljoprivrednih proizvoda je nepovoljan i neodrživ. Veštačko đubrivo je 160 dinara, nafta 200 dinara po litri, subvencije za ratarsku proizvodnju po hektaru niske i poljoprivrednici jednostavno ne mogu da istrpe takve poremećaje na tržištu. Cene kukuruza sada su 27 dinara za kilogram, a 28 dinara za kilogram pšenice. S obzirom na to da je Vlada Srbije prošle godine zabranila izvoz ovih proizvoda, sprečila je poljoprivrednike da zarade na ovim kulturama koje su bile 40 dinara po kilogramu. Ovaj veštački pad cena, koji organizuje vlast zajednoo sa otkupljivačima, jer mi nemamo slobodno tržište, omogućava nekima da zarade. Istina je da je na svetskom tržištu pad cene kukuruza ali je njegova cena 29 evra po kilogramu, što je 33 dinara, a ne 27 dinara, kao kod nas. Pšenica je 31 evro za kilogram, a mi ovde imamo cenu pšenice od 29 dinara. Ko uzima razliku?“, pitaju banatski ratari.

PROČITAJTE I...  Sve više zadruga u Srbiji, problemi i dalje isti – svojina

Izvor: Danas

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01
Prethodni tekstSubvencije za beogradske poljoprivrednike – Ne propustite da konkurišete
Sledeći tekstProizvodnja vina u Kljajićevu: Od čokota do etikete potrebno je puno rada i ljubavi

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime