Početak godine uzgajivačima svinja nije doneo ništa dobro. Otkupne cene padaju, manje farme se gase, država je ukinula carinu i omogućila slobodan uvoz.
Od 1. januara ukinuta je carina na uvoz živih svinja poreklom iz EU, kako bi se poboljšao stočni fond. Domaći uzgajivači ovu meru doživljavaju potpuno drugačije, ocenjujući da se iz budžeta Srbije stimuliše rad uzgajivača iz stranih zemalja odakle se uvoze svinje, a ne domaći proizvođači.
Prema rečima Miroslava Aleksića, poslanika Narodne stranke, trgovci će sada neometano moći da uvoze svinje u Srbiju na štetu domaćih proizvođača, čime će se uništiti i to malo što ih je ostalo. Narodna stranka je tražila da se hitno obezbedi posebna finansijska podrška proizvođačima svinja kroz podsticaje, kao i da se ukinu monopoli i kontrolišu trgovci. Aleksić je dodao da je neophodno u najskorijem roku stvoriti uslove za vraćanje carina kao zaštitne mere u korist srpskih poljoprivrednika, prenosi Beta.
Otkupne i prodajne cene svinja počele su da padaju kada se pogledaju najnoviji cenovnici koje su objavile najveće mesne industrije, kao i izveštaj STIPS-a od prošle nedelje i popriča sa uzgajivačima.
Matijević od 5. januara vrši otkup svinja do 120 kg za 194,40 (sa uračunatom posebnom naknadom od 8%), svinje 121 – 130 kg se vrednuju 189 dinara (sa uračunatom posebnom naknadom od 8%), a svinje do 150 kg se otkupljuju po ceni od 183,60 dinara (sa uračunatom posebnom naknadom od 8%).
Nedeljni pregled cena žive stoke pokazuje silazni trend. U klanicama na području Braničevskog regiona tokom prošle nedelje došlo je do pada otkupne cene tovnih svinja od 80 do 120 kilograma na 190 din/kg. Klaničari sa područja Južno-bačkog regiona su, takođe, protekle nedelje po nižoj ceni otkupljivali tovne svinje do 120 kg. Cene su pale i na stočnim pijacama.
Kako navode sagovornici Agrosmarta sa farme u Sremu, proizvođači svinja su u velikom problemu. Svi koji imaju do 10 krmača su već stavili katance na obore, a samim tim i oni sa 50-100 tovljenika, jer su njihove farme punili mali uzgajivači krmača. Kao najvećeg krivca vide nekontrolisani uvoz.
Kada se na cenu mesa doda uvozna carina ono postaje skuplje. Carinu placaju gradjani ove drzave. Ako bi se sredstva iz carine koristila za stimulaciju domace proizvodnje onda bi domace meso moralo da bude jeftinije of uvoznog. Ako strani proizvodjaci dobijaju svoje lokalne stimulacije onda je to idealno jer nas njihovi podsticajni fondovi hrane sa jeftinijom cenom mesa. Ali kad to prestane a mi nemamo svoju proizvodnju pale se crvena svetla i meso moze da kosta koliko stranim proizvodjacima treba a nase porcije ce biti prepolovljene.