Ekonomski jaz se povećava između zemalja, moćne države favorizuju protekcionizam kako bi zaštitile sopstvenu privredu, a od slabijih se zahteva sve ono što ni veliki ne poštuju.
U analizi koju su objavili Penelopa Goldberg sa Univerziteta Jejl i Tristan Rid iz Svetske banke navodi se da je globalizacija dovela do nejednakosti, te da protekcionizam nije lek, već da se povećava ekonomski jaz među zemljama.
Autori pomenute studije predviđaju da će ekonomsko cepanje sveta povećati trgovinu između razvijenih privreda koje su prijatelji i da će istovremeno nametati veća ograničenja ostalima, a kroz nove trgovinske sporazume, carinske i necarinske barijere, prenosi Biznis i Finansije, te će zbog toga, a i nedostupnosti bogatih tržišta, male zemlje teško izaći iz siromaštva.
U ovim procenama slažu se i domaći ekonomisti. Umesto ekonomije, tržištima upravlja politika, smatra Milovan Kovačević, i zbog toga će teže da se obuzda inflacija.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Biznis i Finansije da bi odluka države da 2000. godine otvori naše tržište za proizvode iz Evropske unije bila dobra – da nije doneta prerano. Iako je podrazumevala reciprocitet, naši proizvođači i trgovci i dalje ne mogu da se snađu u bitci za konkurentnost sa svetskim kompanijama.
Ekonomista Ljubomir Madžar, ističe da uvođenje protektivnih mera u srpsku privredu nikako ne bi preporučio, jer u režiji aktuelnih vlasti svaka zaštita strateških grana vodi direktno u korupciju.
Najveći problem u poljoprivredi
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Biznis i finansije da je najveći problem u poljoprivredi. Bogate zapadne zemlje debelo subvencionišu svoje poljoprivrednike, prave konkuretne proizvode koje izvoze. Na ovaj način se ugrožavaju naši proizvođači i manje zemlje kojima je poljoprivreda često noseća privredna delatnost.
Prema mišljenju agroekonomiste Milana Prostrana, 1990. godine smo bili u mnogo povoljnijoj poljoprivrednoj situaciji nego danas. „Tada se obrađivalo četiri miliona hektara, a danas 3,5 miliona. Ove jeseni samo 30% je posejano deklarisanim semenom, smanjena je upotreba đubriva“, kaže on za Danas, dodajući da se u posebno teškoj situaciji nalazi stočarstvo.
„Biće potrebno 5 do 10 godina da se stočarstvo povrati, ako se uopšte odlučimo za to. A stočarstvo je finalizacija biljne proizvodnje. Premalo mi izvozimo hrane u odnosu na naše kapacitete. Danska koja je naše veličine izvozi 96 milijardi evra hrane, a mi smo dobacili najviše do pet milijardi“, zaključuje Prostran.
