Loš prinos kukuruza, a naročito soje su doprineli da se ove jeseni pšenica vraća na velika vrata. Procena je da će biti posejano oko 650 hiljada hektara.
U poljima radna atmosfera, koristi se svaki sat lepog vremena kao bi se hlebno žito posejalo.
Na poljima OZZ „Ageronom“ ispoštovani su svi principi dobre poljoprivredne prakse, javlja RTV. Iako se seje pšenica, visoka cena energenata nije omela podrivanje zemljišta, razbijen je plužni đon, potom je usledilo oranje i prohod setvospemača. Setvu prate idealni vremenski uslovi, kako agronomi kažu, tvda posteljica a mek prekrivač.
Sa jedne strane stručnjaci apeluju da se koristi deklarisano seme, a sa druge strane stižu žalbe. „Ne možemo biti zadovoljni kvalitetom semena. Fizički njegov izgled. Ne može u pšenici koja je dorađena u nekom semenskom centru koja je prošla kroz čišćenje i razne selektore, da ima pleve, da ima delova slame i mehaničkih primesa. Nismo zadovoljni tim kvalitetom, neko bi morao da vrši kontrolu toga“, navodi Vojin Trkulja, direktor preduzeća „Branko Gleđa“ iz Banatskog Višnjićeva, za RTS.
Stručnjaci upozoravaju da je prošle godine na njivama bilo korišćeno deklarisano seme na svega 40 odsto površina i da treba izbegavati korišćenje za setvu pšenice „sa tavana“, jer je biljka, koja iz nje nikne, podložnija bolestima.
Optimalno vreme setve pšenice (optimalni agrotehnički rok) u našim agroekološkim uslovima se kreće u periodu od 5-25.oktobra. Poslednjih nekoliko godina, sa razvojem modernijih sorti koje su prilagođenije novonastalim klimatskim promenama (sušne i tople jeseni i blage zime), pojedine kompanije preporučuju pomeranje početka optimalnog roka setve na 10. oktobar, a kao kraj tog roka može se tolerisati i prva nedelja novembra.
