Gazdinstvo Holo: Od malog tovilišta do najmodernijeg centra za reprodukciju svinja u Evropi

0
300

Za poljoprivredno gazdinstvo Holo, u Doroslovu, nadomak Sombora, slobodno se može reći da je sinonim uspeha u proizvodnji svinja. Savremenom proizvodnjom, braća Holo – Robert, Roland i Ronald, počeli su da se bave pre dvadesetak godina, kada im je otac prepustio rukovođenje farmom. Uspeh im nije došao preko noći, priča nam prilikom posete njihovom gazdinstvu, Ronald, koji se nakon uspešnog bavljenja poslastičarskim zanatom, pridružio braći i ocu, i doprineo da njihova porodična kompanija postane lider u uzgoju svinja u našoj zemlji.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Svaka krmača ima svoj dijagram ishrane

Put, od malog tovilišta krmača, do jednog od najmodernijih digitalnih centara za reprodukciju svinja u Evropi, nije bio jednostavan. Porodica Holo je najzaslužnija što Doroslovo danas zauzima važno mesto na mapama koje koriste uzgajivači svinja, delom zahvaljujući i partnerskom odnosu sa holandskim gigantom za genetiku svinja „Topigs Norsvin“-om.

Njihova farma je jedinstvena u svetu zbog toga što svaka krmača i prasad imaju poseban dijagram ishrane, a u svakom boksu, nalazi se digitalni dozator, kroz koji se životinje hrane, a instalirali su i savremene ventilacione sisteme. Ronald je često u prilici da obilazi inostrane farme, kako evropske, tako i one u Americi, i da razmenjuje iskustva sa tamošnjim proizvođačima. Kako nam je rekao, u Dakoti se uverio u to da naša zemlja ni kadrovski, ni tehnološki, ne zaostaje za svetom.

Adama Sultan 1120x180

Zbog nesloge farmera, nijedno Udruženje u selu nije opstalo

Nekorektno ponašanje pojedinih velikih učesnika na tržištu, dovelo je do poremećaja u domaćem svinjogojstvu, nezadovoljno ističe Holo. Kako kaže, pojedini otkupljivači su se prema farmerima odnosili bahato, i maksimalno su ih iskorištavali, te se veliki broj izrevoltiranih uzgajivača, odlučio za prestanak bavljenjem stočarstvom.

PROČITAJTE I...  Farma sa 2.800 svinja: Šta je ključno za uspešan tov

Pre dvadeset godina, priča nam Ronald, svaka druga kuća je držala svinje u dvorištu, danas ih je opstalo desetak proizvođača. Iako je u selu bilo više pokušaja da se proizvođači svinja ujedine, udruženja nisu opstajala, pre svega zbog nesloge farmera.

Aneri Galenika 1120x185px

Za konstantne oscilacije otkupne cene, ali i druge probleme sa kojima se godinama suočavaju farmeri, Ronald delimično krivi i  same proizvođače. Proizvođači iščekuju povećanje subvencija za umatičene krmače i za isporučene tovljenike, što bi, po Holovom mišljenju, popravilo trenutno stanje. Dobrim državnim potezom smatra zabranu uvoza živih svinja, a pozdravlja i meru obeležavanja domaćeg mesa žigom „Poreklom iz Srbije“, što je dodatni podsticaj domaćoj proizvodnji, ali ujedno štiti i kupce od kupovine mesa iz uvoza, čiji rok je istekao.

U planu brojni novi projekti

Ronald kaže da su dve godine pandemije koronavirusa za svinjogojstvo bile izuzetno teške, otkupne cene su bile ispod praga rentabilnosti, pa se radilo sa gubicima. Šest farmi krmača je zatvoreno u tom periodu, a samo mali broj uzgajivača je krenuo sa novom farmom.

PROČITAJTE I...  Proizvođači svinja ocenjuju: Nema ništa od izvoza u EU i dalje uvozimo njihove prasiće

Kako kaže, on nema razloga za nezadovoljstvom, i dalje su lideri u našoj zemlji, u tehnologiji niko nije uspeo da ih dostigne. Kako je najavio Ronald, u kompaniji kontinuirano rade na daljem razvoju farme, osmišljavaju se novi projekti, a ono što ne budu uspeli da realizuju njegova braća i on, nastaviće njihovi naslednici.

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Sagovornik: Ronald Holo, poljoprivredno gazdinstvo Holo, savremena reprodukcija svinja, Doroslovo

Prethodni tekstĐubrenje voćnjaka piljevinom i strugotinom – da ili ne?
Sledeći tekstJesenja setva: Pšenica se vraća na velika vrata

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime