Malinari su ove godine zadovoljni sa otkupnom cenom maline, ali su malinjaci u lošem stanju što će umanjiti prinose.
Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da je rast otkupne cene maline kod nas očekivan s obzirom da je na svetskom tržištu deficit.
Sa jedne strane je ogromna tražnja širom sveta koju je inicirala i pandemija, a sa druge strane rod je podbacio u najvećim konkrentskim državama. Kako Leposavić navodi, deficit je u Nemačkoj u kojoj se izveze 60% naše proizvodnje. Poljaci su imali loše vremenske uslove tokom zime i proleća, te su njihovi zasadi u lošem stanju.
Rast cena i pad prinosa maline
U Arilju otkupljivači nude minimalnu cenu od 250 dinara po kilogramu, a neki i 300 dinara. O kakvom skoku otkupne cene je reč, govori podatak da je prošle godine malina plaćana 235 dinara za kilogram sorti miker i ferdoti, a 215 din/kg za vilamet. U 2019. godini cena je bila još manja, oko 180 dinara.
Hladnjače u Arilju su prodale zalihe i zato nude veće otkupne cene maline. Berači se već traže, a dnevnice se kreću od 2.500 dinara do 3.000 dinara, uz obezbeđen smeštaj i hranu.
Međutim, prolećni mrazevi su ove godine desetkovali zasade malina i očekuje se manji prinos za 30-40 odsto u odnosu na pun potencijal. Kondiciono stanje malinjaka je „šareno“. Međutim, ni najviše cene neće moći da nadoknade pad prinosa i gubitak količina.
”Duži niz godina otkupna cena je bila niska. Malinari su prepušteni sebi i prave propuste u primetni agrotehničkih mera. Veliki je deficit struke na terenu. Isti je slučaj bio u Bosni koja je prvo napravila velliki malinarski bum i stigla na 22.000 tona, a onda je doživela vrtoglav pad i svela proizvodnju na 9.000 tona. Ali, u Republici Srpskoj su sada krenuli sa konkretnim stvarima, odnosno sa obukom savetodavaca koji će sa malinarima biti u zasadima. Taj projekat finansiraju otkupljivači i deset lokalnih samouprava. Jedan od načina da se poveća proizvodnja je upravo ovaj”, zaključuje Leposavić.
Izvor: Blic
