Na parcelama koje su zasejane ranijim sortama počela je žetva pšenice i uljane repice, kao i na parcelama gde su usevi usled nedostatka vlage i slabijih agrotehničkih mera prerano sazreli.
Kako navodi predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić, prinosi pšenice na njivama gde je bilo manje padavina i gde je primenjeno manje agrotehničkih mera i odgovarajućeg mineralnog đubriva su oko dve tone po hektaru, pa čak i manje.
Što se tiče uljane repice u južnom Banatu, ni tu slika nije ružičasta. U odnosu na prošlu godinu, kada su bili oko 4 tone po hektaru, sada su oko 2,5 tone. Jakšić kaže da će prinosi te poljoprivredne kulture u centralnoj Srbiji biti još slabiji.
Stručnjak za strna žita Miroslav Malešević kaže da je počela žetva i semenske i merkantilne pšenice i da će rod biti manji za oko 30 odsto u odnosu na višegodišnji.
Obavezno izmerite vlagu pšenice
Malešević je upozorio proizvođače da izmere vlagu pšenice, koja zbog visokih temperatura ubrzano sazreva, a kada vlaga padne ispod optimalne, tada su veći lomljivost zrna i gubici. „Žetva treba da počne kada vlažnost zrna padne ispod 15 odsto, a sada je na pojedinim njivama suša izazvala prinudno zrenje i pad vlage na 11-12 odsto zbog čega će se pri žetvi zrno više lomiti i biće veći gubici“, rekao je Malešević.
U Rači i Batočini prinosi prepolovljeni
Presednik udruženja Šumadijska polja Bojan Nikolić rekao je da su prinosi pšenice u Rači i Batočini u odnosu na prošlogodišnje skoro prepolovljeni, iako su primenjene sve agrotehničke mere i sredstva zaštite.
„Prinosi pšenice na prvim njivama su od 2,5 do 3,5 tone po hektaru iako su usevi maksimalno prihranjeni i zaštićeni od štetočina i bolesti. Prošle godine rod je iznosio od 4,5 do šest tona, što znači da je, zbog suše i grada skoro prepolovljen“, rekao je Nikolić.
Izvor: N1/ Beta
