Pred svaku setvu traži se najpovoljnija računica, a ove godine je to još značajnije. Osim prolećne setve, tu je i prihrana ozimih kultura, a zbog rasta cene đubriva, semena, goriva, sredstava za zaštitu bilja mnogi poljoprivrednici razmišljaju šta da primene, šta da smanje, od čega da odustanu. Sa druge strane, stručnjaci upozoravaju da bi odustajanje od prihrane useva i đubrenje zemljišta moglo drastično da utiče na prinose.
U poslednjih četrdesetak godina, kažu analitičari, ovo je četvrta kriza sa mineralnim đubrivima kod nas. Poljoprivreda je do sada nalazila načina da se sa njom izbori. Međutim, ove godine od upotrebe prihrane mogu da odustanu farmeri koji imaju do 5 hektara, a to je veliki broj ratara u Srbiji, kaže agroekonomista Milan Prostran za RTV.
Prema njegovim rečima, ratari će se verovatno oslanjati na plodnost zemljišta, iako je ona devastirana poslednjih nekoliko decenija. On vidi opstanak malih farmera jedino kroz potez da postanu članovi zadruga, koje mogu da se kreditno zadužuju i koje bi bile njihov servis.
Kako se može uštedeti
Prema rečima Nebojše Milosavljevića, direktora Uprave za bilje, pšenica je za sada u dobro kondiciji, a useve je neophodno prihraniti da bi prinos bio dobar.
Ušteda bi mogla da se napravi ako bi se đubrivo unosilo na osnovu rezultata analize zemljišta. Ovom merom se pravi značajno smanjenje količine đubriva koja se koristi, jer se omogućava precizno đubrenje. Praktično, kontrola PLODNOSTI ZEMLJIŠTA donosi uštedu 20-30 posto. Preporuka Svetlane Zlatarić iz PSSS Šabac je se poseju različite grupe zrenja, ranije i kasnije. Kako Svetlana navodi za RTV, kasnije grupe zrenja daju veći prinos, a sa ranijim se obezbeđuje da se ima bar neki prinos.
Izvor: RTV
