Situacija u poljoprivredi je takva da ratari odustaju od zakupa zemlje, jer rod ne pokriva ni zakup, a kamoli ostale troškove.
Kako piše Blic, okolnosti su takve, da čak i da se cene arende ne menjaju, što nije slučaj, nema ko više da ih uzima u zakup. Prema rečima Miroslava Kiša predsednika Asocijacije poljoprivrednika, poljoprivrednici su u situaciji da ne mogu više da podnesu neizvesnost prihoda. Kako kaže Kiš, mnogi otkazuju zakup, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. „A kako i ne bi? Ako uzmemo da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, shvatićemo da je takvo stanje neodrživo“, navodi on.
Prema njegovim rečima, sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Cena zemljišta po hektaru u Vojvodini se kreće oko 200 do 300 evra. To je prosek, kaže ovaj poljoprivrednik i nema mnogo odstupanja. ”Naravno da će cena biti nešto viša ako je zemlja blizu vodotoka i pogodna je mikroklima. Od regiona do regiona zavisi da li će prinosi biti odlični ili polovični. Tako je cena u Južnoj Bačkoj i Sremu viša i za 20 do 30 odsto u odnosu na druge delove Vojvodine“, navodi Kiš.
Daleko najveći problem koji je postojao, a za koji se Kiš nada da će uskoro biti rešen jeste položaj vlasnika poljoprivredne zemlje u odnosu na arendaša. Na tom polju država pokušava da napravi red, najavljujući da će subvencije od sada moći da dobiju anrendaši koji zemlju obrađuju. Na ovaj način, smatra Kiš, uvešće se red i olakšaće se položaj onih koji se zaista bave poljoprivredom, a takvih je, smatra, sve manje.
