Nacionalno udruženje konopljara Srbije priprema sirovinu konoplje za izradu eko, umesto pet ambalaža, a planiraju da svake godine po jednu staru kuću zamene – kućom od konoplje.
Konoplja je jedna od najstarijih gajenih biljaka za koje čovečanstvo zna, a reč je o biljci neverovatnih sposobnosti. Od nje se pravila odeća, papir, a prave se lekovi i kozmetika. Njena vlakna su toliko jaka da može da se napravi i kuća.
Dok se čeka da naše zakonodavstvo bude usaglašeno sa pravilima Ujedinjenih nacija, po kojima je kanabis skinut sa liste opojnih droga, Nacionalno udruženje konopljara radi punom parom. Oni su kuću od 260 kvadrata napravili za 9 dana.
Naime, izdvajanjem vlakna od stabljike konoplje dobijaju se različite frakcije materijala. Kako kažu iz Nacionalnog udruženja konopljara Srbije, za kuću od 100 kvadrata, koja odoleva vetru jačine 450 kilometara na sat, potrebno je posejati oko 6 hektara konoplje.
“To ne mora da bude primenjeno u ruralnim sredinama, naprotiv može i u gradu. Čak neke frakcije za malteraciju koje imamo totalno su primenjive i za konvencionalnu gradnju – za giter blok ili ciglu, ako imate neomalterisanu i hoćete da uradite izolaciju – daleko je bolje od stiropora”, ističe Igor Bogdanović iz Nacionalnog udruženja konopljara Srbije.
Snaga konoplje
Prema njegovim rečima, 1 hektar konoplje daje biomasu koliko 5 hektara šume. Isto tako, tokom vegetacije ona upija 5 puta više ugljen-dioksida.
“Ako uzememo oko gradova koji su zagađeni smogom, zasejemo njive sa konopljom, vrlo brzo ćemo se rešiti smoga”, dodaje Stojanović.
U Fukušimi je sejana da očisti zemljište od teških metala. U Srbiji je sredinom prošlog veka bila neizostavni deo setve. Godine 2013. sejao je jedan, a prošle godine 50 ratara na oko 600 hektara.
„Podnosilac zahteva je dužan da se izjasni pre svega o svrsi gajenja konoplje, površinama i sorti koju planira da gaji i mora da podnese zahtev do 30. aprila – navodi Vlade Đoković iz Uprave za bilje Ministarstva poljoprivrede.
Potražnja za takozvanom super hranom, u koju spadaju prerađevine od konoplje, raste. Ne zaostaje ni semenska proizvodnja.
“Sorte i ‘helena’ i ‘marina’ su na svetskoj i na evropskoj sortnoj listi. Seme izvozimo od Kanade do Urugvaja. U SAD je sad zastoj zbog kovida, ali verujem da će to ponovo ići”, ističe Vladimir Sikora sa Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Možda će vas interesovati još i: Pasulj u bašti: Vodič za organski uzgoj od setve do berbe | Kako zaustaviti naglo sušenje šimšira i žive ograde
Izvor: RTS
