Pasulj je biljna kultura koju svaka bašta treba da ima, a odlična je i za početnike u baštovanstvu. Mi vam donosimo vodič za uspešno gajenje pasulja bez upotrebe hemije.
Pasulj je jednogodišnja biljna kultura koja zauzima posebno mesto u bašti. Prvenstveno zbog visokohranljivih vrednosti. Naime, pasulj predstavlja kompletnu namernicu, jer sadrži sve biološke komponente koje su potrebne za našu ishranu. Ima neutralan ukus, pa se može kombinovati sa drugim namirnicama na različite načine.
Radi jednostavnije klasifikacije, podelićemo ga u dve kategorije: niski (grmast) i visoki pasulj. Niski pasulj je obično kompaktan, niži i brže sazreva. Manje je osetljiv na sušu i ekstremne temperature od visokog pasulja. Visoki pasulj se penje u visinu i zahteva mrežu ili drugu potporu, a proizvodi više pasulja tokom cele sezone. On zahteva manje baštenskog prostora s obzirom da raste u vis, što je bolji izbor za manje bašte.
Prosečan prinos pasulja po aru može biti 15-20 kilograma. A, osim što je koristan za našu ishranu, pasulj je izuzetno važan i za baštu. Naime, na njegovom korenu se stvaraju kvržice gde žive bakterije koje fiksiraju azot u tlu, odnosno prirodnim putem prihranjuje zemlju azotom.
Predsetvene pripreme
Prvo, važno je koja se sorta sadi. Prednost se uvek daje autohtonim sortama pasulja. To su tetovac, slavonac, slavonski žuto-zeleni, zlatko… Zatim, nabaviti seme koje ima klijavost najmanje 70 posto.
Dve nedelje pre sadnje neophodno je dodati kompost ili organsko đubrivo na baštensko mesto gde je planiran pasulj. Seme pasulja može da se tretira preparatom koji sadrži bakterij Rh. phaseoli. One imaju osobinu da prihvataju azot iz okolnog zemljišta i da ga grupišu u blizini korena biljke. Ovo se radi, jer je pasulju u početku vegetacije potreban azot, sve dok se na njegovom korenu ne stvore gore pomenute kvržice. Nakon toga, pasulj sam sebi obezbeđuje čak 80% azota putem kvržičnih bakterija, a samo 20% uzima iz zemlje.
Pasulj voli zemlju bogato hranivim materijama, dobro dreniranu, sa konzistetnom vlagom. Kada je u pitanju pozicija mesta za setvu pasulja, jako je važno da se odabere mesto sa puno sunca. Pasulj tokom rasta traži dosta sunčeve svetlosti, a čak i najmanja senka može dovesti do izduživanja biljaka i slabijeg rasta. Nakon što prođe opasnost od prolećnog mraza i ako nije padala kiša, može se koristiti vrtno crevo da se lagano navlaži zemlja.
Kada i kako se seje pasulj
Važno je upamtiti da pasulj ne podnosi rasađivanje. Dakle, seme pasulja se seje direktno u zemlju.
Ranije je važilo pravilo da se pasulj može posaditi krajem aprila-početkom maja. Međutim, kako se poslednjih godina vreme menja, izgleda da je sigurnije posaditi početkom maja, a najbolje je pratiti vremenske prilike. Pasulj je izuzetno toploljubiva biljka, traži dobro ugrejano zemljište i toplo vreme. Ako se zemlja nije ugrejala, hladno je i velika je vlaga, seme može da istrune u zemlji.
Pasulj može da se seje kada temperatura vazduha pređe 15 stepeni. Međutim, jako je važno sačekati da se zemlja ugreje. Najoptimalnija temperatura setvenog sloja zemlje (prvih 5 cm) za klijanje semena pasulja je 21-25 stepeni. Dakle, zemlja mora dobro da se ugreje. U tom slučaju proklijaće jako brzo, za 8-10 dana. Ukoliko je temperatura setvenog sloja zemljišta ispod 15 stepeni klijanje će biti sporije, odnosno može da potraje i 2 nedelje (nekad i više). Minimalna temperatura tla za setvu je oko 8-10 stepeni.
Za seme niskog pasulja najlakše je napraviti brazde duboke 3-4 cm, i saditi seme na razmaku od 5 cm. Razmak između brazdi 40-50 cm. Ako se sadi visoki pasulj, onda može motikom da se iskopaju rupe na udaljenosti 40-50 cm i da se u svaku poseje po 4-5 semena sa razmakom od 5 cm i na dubini 5 cm. Naravno, neophodno je prethodno postaviti potporu da bi pasulj imao gde da se penje. Brazde (rupe) se pokriju zemljom i dobro zaliju.
Zemlju je potrebno održavati vlažnom dok seme ne proklija. Kada sadnice niknu, pažljivo ih treba prorediti, tako da biljke imaju između sebe razmak 15-20 cm. Kada biljke dobiju drugi par pravih listova može da se nanese obilniji sloj malča oko biljaka (suva trava, slama) kako bi se sačuvala vlaga i sprečio rast korova.
Pasulj i biljke prijatelji
Opšte poznato je da je dobar prijatelj kukuruz. Pored toga, može se saditi sa šargarepom, celerom, patlidžanom, krompirom, rotkvicom, jagodama, kupusnjačama i krasavcem. Čubar poboljšava rast i ukus pasulja. Nikako ga ne treba saditi pored luka i graška.
Nega pasulja
Kada znate poreklo neke biljke, onda možete da pretpostavite i kakvi joj uslovi odgovaraju. Pasulj je poreklom iz vlažnih i umereno toplih šuma planinskog dela Srednje i južne Amerike.
Najozbiljniji limitirajući faktor u proizvodnji pasulja je stres izazvan sušom. Dobar raspored i dovoljna količina padavina, odnosno zalivanja su preduslovi za optimalniji sklop useva, a samim tim i veći prinos.
Zalivanje
Kada pasulj nikne, ako je nedelju dana bez padavina, treba ga zaliti. Nakon toga bi dobro bilo ne zalivati jednu do dve nedelje kako bi se biljka dobro ukorenila. Važno je pratiti vremenske prilike i rast biljaka. Kritičan period za vodom je u vreme formiranja lisne mase, cvetanja, formiranja mahuna i nalivanja zrna. Tokom vegetacije pasulja potrebno je 3-5 zalivanja, sa minimum 30-40 mm vode u jednom zalivanju. Biljke treba zalivati ujutro, kako bi lišće imalo vremena da se osuši pre mraka. Ako nemate sistem kap po kap, već zalivate ručno, zalivajte po bazi biljaka, ne po lišću kako bi se izbegle razne bolesti.
Prihrana
Za razliku od drugih toploljubivih biljaka, pasulj ima male potrebe za prihranom. U prvih 6 nedelje potrebna je prihrana organskim đubrivom na svake dve nedelje. U tom periodu biljke imaju velike potrebe za kalijumom, fosforom i kalcijumom (zapravo tada usvajaju čak 90% od ukupnih količina koje su im potrebne za dalji rast i razvoj). Najviše usvajaju hraniva u fazi cvetanja. Zatim je potrebno prihranjivati jednom u tri-četiri nedelje. U prihrani nikako ne koristiti azotna đubriva.
Kultivacija
Kultivisanje zemlje podrazumeva razbijanje pokorice i uništavanje korova. Potrebno je kada se formiraju prva 2-3 prava lista, a zatim 10-15 dana kasnije. Prilikom prve kultivacije treba biti jako pažljiv da se ne bi povredio korenski sistem biljaka, koji je plitak i nežan. Pre početka cvetanja obavlja se zadnja međuredna kultivacija.
Ukoliko u vreme cvetanja i formiranja mahuna temperatura bude preko 32 stepena, može doći do otpadanja cvetova, a saržaj mahuna može da bude loš.
Može da dođe do pojave deformisanih mahuna i to je često posledica nedostatka vlage, loše plodnosti tla ili usled oštećenja od insekata tokom cvetanja.
Kako zaštiti pasulj od bolesti i štetočina
Pasulj napadaju razne bolesti, kao i razne štetočine. Ovde ćemo spomenuti najčešće.
Bolesti
Najčešće bolesti su rđa pasulja, bakterioza pasulja, bela trulež, mozaik pasulja, a tu su i fuzarijsko uvenuće i nekroza korenovog vrata koji se često zamenjuju sa plamenjačom.
Kao preventiva, može da se koristi preparat od belog luka. Takođe, može da se napravi smeša sa mlekom (na 5 litara vode ide 1 litar mleka i sa time se prskaju biljke). Može da se doda i soda bikarbona.
Bilo šta da primetite od bolesti, najbolje je zaraženu biljku izneti iz zasada da se zaraza ne bi dalje širila. Najviše pažnje treba biljkama posvetiti tokom cvetanja, jer su tada najosetljivije.
Važan savet: Nikada nemojte da radite oko pasulja kada su biljke mokre (na primer, posle kiše). Bolest može brzo da se proširi sa biljke na biljku i da uništi sve useve.
Štetočine
Što se tiče štetočina, najviše štete prave grinje. Najviše im odgovara nedostatak vlage i visoke temperature. Biljke prvo dobiju srebrnastobele pege na licu lišća, potom izbočine, pa kreće sušenje lišća, te cele biljke. Obratite pažnju, jer se često greši i ljudi misle da su to posledice suše. Preventivna mera zaštite je zalivanje.
Grinje mogu da se suzbiju sa rastvorom od maslačka. Potrebno je 200g suvog maslačka. Potopi se u 10 l vode i ostavi 24 sata. Procedi se i može da se razblaži.
Takođe, štetu mogu da naprave migracione sovice ili pamukove gusenice. Protiv njih se mogu koristiti preprarati za biološku borbu na bazi Bacilus thuringiensis.
Pasulj se, takođe, preventivno štiti preparatima na bazi bakra i to prvi put kada je u fazi trećeg pravog lista, a kasnije po potrebi.
Kada se bere pasulj
Berbu treba obaviti rano ujutro.
Pasulj može da se bere u etapama, jer ima nejednako zrenje.
Niski pasulj ima vegetaciju od 50-60 dana, dok visokom pasulju treba 60-90 dana. Pasulj bi trebalo brati često, kako bi se podstakao kontinuitet proizvodnje mahuna. Jednostavno, uberu se mahune, ali se vodi računa da se ne oštete cvetovi na biljci. Niski pasulj obično ostane bez lista i to je znak da su mahune zrele.
Visoki pasulj ima uvek na vrhovima nedozrele mahune. Ako se ceo pokosi onda se ostavlja desetak dana da dozri. Inače, pasulj ima sposobnost dobrog dozrevanja i nakon branja.
Pasulj koji ostane u bašti ili na parceli suviše dugo postane tvrđi i manje ukusan.
Sušenje pasulja treba da bude na suncu, uz redovno mešanje.
I na kraju, zašto je važno da gajimo svoj pasulj. Zato što je veoma hranljiv i zato što je pasulja sve manje u Srbiji.
Izvori: Pandurovic i sar. proizvodnja pasulja u promenljivim vremenskim uslovima, Gardenerspath, Ecofarming, Cornell
T.T.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
