Uskoro stupa na snagu zabrana primene 109 preparata za zaštitu bilja, odnosno nekih 9 aktivnih materija za suzbijanje bolesti i 8 aktivnih materija za suzbijanje štetočina. Dozvola za primenu ističe 9. novembra, a proizvođači imaju dosta ovih pesticida na zalihama, navodi RTV.
Milena Maričić, stručnjak iz Prognozo izveštajne službe za zaštitu bilja istakla je za RTV da nas očekuju problemi po pitanju ove zabrane, jer je reč o preko 100 preparata i to samo fungicida i insekticida. Prema njenim rečima, problem nastaje sa zalihama koje imaju proizvođači i njihove nedovoljne informisanosti o tome šta je povučeno iz primene, a šta nije, pa dolazi do toga da sve češće čujemo kako su nam pošiljke voća i povrća vraćene zbog upotrebe nedozvoljenih pesticida.
Milena je zato apelovala na proizvođače da prate portal Prognozno izveštajne službe, jer u njihovim preporukama isključivo stoje oni preparati koji imaju dozvolu za promet i primenu u našoj zemlji.
„Sada će se, recimo, iz primene povući jedan široko rasprostranjeni fungicid na bazi mankozeba. Koliko je on značajan govori činjenica da su 34 preparata u našoj zemlji registrovana na bazi ove aktivne materije. On se koristi i u povrtarstvu i u voćarstvu i u ratarstvu i zaista naši proizvođači sada moraju da dođu do tih informacija. Mi smo hlorpirifos izbacili iz preporuka još pre dve godine jer smo liste naših sredstava usklađivali sa sredstvima registrovanim u Evropskoj uniji“, istakla je Marčić za RTV.
Podsetimo, ove godine vraćene su breskve, a zatim i šljive prilikom izvoza u Hrvatsku, a usled prisustva hlorpirifosa.
Liste registrovanih sredstava za ishranu i zaštitu bilja, kao i listu odobrenih supstanci, gde se može videti do kada važe rešenja, mogu se naći na portalu Ministarstva poljoprivrede, Uprave za zaštitu bilja: Odsek za sredstva za zaštitu i ishranu bilja.
Portal Agrosaveti redovno prati informacije iz Prognozno izveštajne službe za zaštitu bilja, koja prati najnovije trendove u zaštitarstvu i informiše proizvođače o njihovim preporukama za zaštitu useva, a kako bi se izbeglo da se neki proizvod vraća sa granice tokom izvoza ili pusti u domaći promet, što je ekonomski i zdrastveno značajno za sve nas.
