Malina se već uveliko bere u mačvansko-prnjavorskom kraju gde je hladnjačari plaćaju od 350 do 400 dinara za kilogram. U Zapadnoj Srbiji, Užicu, Arilju, Ivanjici, Kosjeriću i Požegi, gde se nalazi najveći deo njenih zasada, trenutne akontne cene su 250 dinara po kilogramu, kažu za Novu ekonomiju u Asocijaciji malinara Srbije.
“Ovde su faktički podeljeni malinari, odnosno cela Srbija, na dva načina. Isti otkupljivači iz Zapadne Srbije plaćaju malinu (po kilogramu) od 350 do 400 dinara u mačvansko-prnjavorskom kraju, a kod nas je 250 akontna cena”, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.
On naglašava da će situacija u vezi sa ovogodišnjom cenom maline biti jasnija za sedam dana. Ocenjuje da trenutne cene maline u Zapadnoj Srbiji nisu zadovoljavajuće, jer je došlo do poskupljenja osnovnih životnih namirnica u odnosu na prošlu godinu.
Radović podseća da je na prelazu iz prošle u ovu godinu prodato od 30 do 45 hiljada tona prodate maline, koja nije isporučena. “Hladnjačari i izvoznici su (zbog toga) već plaćali penale kada su imali ugovore od 2,6 do 2,9 evra po kilogramu maline”, kaže predstavnik Asocijacije malinara Srbije. On podseća da su se cene u trgovini koja se tada obavljala u Srbiji kretale od 380 do 470 dinara za kilogram.
Radović kaže da će cena maline u Zapadnoj Srbiji morati da raste, jer će malinari u suprotnom iskazati svoje nezadovoljstvo kroz proteste na putevima, ulicama, pred malinjacima ili hladnjačama.
Prinosi maline za 20-25 odsto manji od očekivanih
Toplotni talas koji je zahvatio celu Srbiju, prema rečima Radovića, najviše će se odraziti na voćarske i ratarske kulture, malina narednih dana neće smeti da se navodnjava, pa će prinosi biti manji od 20 do 25 odsto.
Radović je zamolio izvoznike maline, kupce i hladnjačare da ne podgrevaju tenzije među proizvođačima, jer je trenutna situacija složena, a problem je i nedostatak radne snage.
“Mi samo apelujemo da se izjednače cene, ako one variraju od pet do 10 dinara, zbog troškova prevoza to je u redu”, kaže Radović.
Izvor: Nova ekonomija