Izmenjene klimatske prilike, zbunile su prirodu, a pred proizvođače jagodičastog voća, stavile su nove poslovne izazove. 70-ogodišnji Milenko Nešić, iz mačvanskog sela Bogatić, koji je ceo radni vek proveo u malinjacima i kupinjacima, kaže da ne pamti ovakve oscilacije u temperaturi, koje će, po njegovom mišljenju, mnoge proizvođače maline i kupine naterati da se okrenu otpornijim sortama.
Ovaj iskusni proizvođač podsetio nas je na to da je 1986-te godine u Srbiji prosečan prinos malina bio 15 tona po hektaru, a tada nije bilo mnogo stručnjaka za malinu. Poslednjih godina je broj stručnjaka povećan, ali su nažalost, prinosi znatno manji, jedva 4 i po tone po hektaru. Tome je doprinelo više faktora, a on smatra da su tople zime i sušna leta, najviše doprinela tome i da će bez zalivnih sistema ta proizvodnja u budućnosti biti nezamisliva.
Kvalitetnu radnu snagu treba čuvati kao dragocenost
Ovaj veteran u proizvodnji malina i kupina, uspeva da proizvede oko 20 tona po hektaru kupina i nešto manje malina. U danu snimanja reportaže, njegove radnice su čak i po kiši imale pune ruke posla, jer se prema malini mora ophoditi kao prema detetu, koja zahteva pažnju 365 dana u godini.
Jedan je od retkih proizvođača u tom kraju, koji nema problema sa radnom snagom, u šta nas je uverila i Gordana Subotić, penzionerka iz Bogatića, koja je prezadovoljna saradnjom sa, kako kaže, gazda Milenkom. Gordana već godinama radi u Milenkovim zasadima, kako kaže i na tropskim i na zimskim temperaturama, trudeći se da obori sopstvene rekorde u obranim količinama, jer ih poslodavac motiviše raznim novčanim bonusima, ali i korektnim odnosom, što bi, kako je posebno naglasila, trebalo da bude model ponašanja i drugih vlasnika zasada.
Dok je slušao lepe reči o sebi, Milenko nije uspeo da sakrije zadovoljstvo na svom licu. Kao što nam nije promaklo ni nezadovoljstvo kada smo ga pitali o problemima sa kojima se susreće u svakodnevnom radu.
Prošlogodišnji rod malina stoji u hladnjačama, čeka kupce
Najviše ga, kaže, brine činjenica da u domaćoj poljoprivredi ne postoji plansko rešavanje problema, već se sve radi stihijski i napamet. Pre 6 godina se desio nekontrolisan procvat malinarske proizvodnje, kada su malinjaci nicali gotovo u svakom selu po Srbiji, ali su mnogi domaćini morali da odustanu od te proizvodnje zbog nemogućnosti prodaje.
Danas je ta slika, kako dodaje, neznatno drugačija. Ima hladnjača, ali ne i novih zasada malina. Malinari i kupinari su godinama bili u nepovoljnom položaju od strane otkupljivača, jer su oni neretko otkupne cene roda određivali i na polovini sezone za vreme berbe, klasirali rod po sopstvenoj volji i kasnili sa isplatom. Sve to se može izbeći organizovanim i jedinstvenim nastupom, kao i unapred, bar približno, formiranom cenom roda.
Milenko se ove godine nada solidnom rodu i veruje da će i otkupna cena biti takva, ne niža od 3 evra za kilogram, budući da, prema njegovim saznanjima, na lageru u hladnjačama širom Srbije, stoji velika količina neprodatog prošlogodišnjeg roda, što je posledica loše strategije države, a naši najveći evropski kupci, poput Nemačke, Švedske, Francuske, okrenuli su se drugim, povoljnijim tržištima.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Milenko Nešić, voćar iz Bogatića
