Sve države žele da osiguranju stabilnost snadbevanja svojih tržišta, a aktuelna situacija na svetskom tržištu hrane ih podstiče da, bez obzira da li izvoze ili uvoze žito – povećaju zalihe. Predstavnici udruženja Žitounija smatraju da je potrebno što pre reorganizovati robne rezerve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji.
”Robne rezerve Srbije, odnosno tekuće robne rezerve a ne strateške, u svom dosadašnjem radu ispoljile su znatne slabosti. Zato se nameće potreba za hitnom reorganizacijom”, navodi Zdravko Šajatović, direktor udruženja Žitounija.
Jedan od predloga reorganizacije je i da se zabrani robnih rezervama davanje pozajmica pšenice u njihovom vlasništvu. Smatraju da je za taj posao potrebno izabrati najkvalitetnije skladištare, a da bi prioritet trebalo da imaju betonski silosi.
Iz udruženja kažu da roba robnih rezervi treba da se čuva u posebnim silosnim čelijama, sa jasnom oznakom da je reč o robi u državnom vlasništu, kako se ne bi mešala sa tuđom robom. Takođe, iz udruženja predlažu da se omogući obnavljanje zaliha pšenice skladištarima i to pola u maju, a pola u junu, a da se za te mesece plaća samo pola troškova lagera.
Intervencije na tržištu pšenice
Šajatović ističe da je neophodno da se obezbedi poštovanje Zakona o robnim rezervama, što znači da po zaključku vlade o neophodnosti i obimu intervencije na tržištu, treba intervenisati prodajom ili kupovinom pšenice po tržišnim cenama na osnovu javnog poziva.
”Prioritet u kupovini pod istim uslovima imali bi ovlašćeni skladištari robnih rezervi. U slučaju prodaje robe u vlasništvu robnih rezervi, treba zadržati mogućnost da se taj novac ne uplaćuje na račun državnog budžeta, već robnih rezervi” kaže Šajatović.
Prema njegovom mišljenju, tako bi se formirao određeni fond trajnih obrtnih sredstava, neophodnih za efikasne intervencije robnih rezervi u slučaju potrebe stabilizacije tržišta, kao i kupovine određene robe za dopunu rezervi.
Izvor: Politika
