Proizvodnja oblačinske VIŠNJE i korisni saveti voćara

0
161

Unapređenje i modernizacija voćarske proizvodnje i tržišno razmišljanje, za nekoliko godina, biće ključni preduslovi za opstanak u nemilosrdnoj tržišnoj „utakmici“ – upozoravaju stručnjaci sa Poljoprivrednih fakulteta. Kako naglašavaju, samo oni proizvođači  koji budu mogli da uhvate korak sa modernim tendencijama u razvoju voćarstva, moći će da se izbore za svoje mesto na zahtevnom tržištu. Mladom inženjeru voćarstva iz sremskog sela, Manđelos, Stefanu Gligoriću, to uspešno polazi za rukom, već 9 godina.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Stefanova porodica se ranije bavila pretežno ratarsko-stočarskom i povrtarskom proizvodnjom, a on se opredelio za podizanje plantaža oblačinske višanje. Glavni razlog zbog kojeg se Stefan odlučio za tu sortu višanja jeste taj što nije zahtevna, rentabilna je, ali i zbog činjenice da u Vojvodini još uvek nije toliko rasprostranjena. U to vreme su se na tržištu pojavili i tresači.  Prve sadnice nabavili su 2013. godine, i zasadili su ih na tri i po hektara, a zahvaljujući modernim tresačima za višnje, optimizovali su kompletnu proizvodnju.

Uzgoj višnje i korisni saveti za početnike

Prirodni preduslovi su najvažniji za uzgoj višanja, odnosno kvalitetno zemljište, napominje Gligorić, a početnicima u toj proizvodnji upućuje još neke korisne savete. Početna investiciona ulaganja nisu visoka, što je jedan od razloga zbog kojeg raste interesovanje voćara za njenim uzgojem. Oblačinska višnja se ne kalemi, već se gaji na sopstvenom korenu. Više angažmana zahteva prilikom uklanjanja izdanaka pri korenu, što Gligorići rešavaju kosačicom, koja radi u međurednom prostoru, ili ručno uz pomoć makaza, dva puta godišnje.

Magnetic 1120x185px

Oni za sada nemaju sistem navodnjavanja, i samo mali broj plantaža u okolini ih ima, te vrši dopunsko navodnjavanje uz pomoć cisterni. Prvi prinosi mogu da se očekuju u četvrtoj godini, jedno stablo rađa oko 3 kilograma tih plodova. Svoju punu rodnost, oblačinske višnje dostižu tek u osmoj godini, te je neophodno da se naoružate strpljenjem, kaže Stefan. Najbolje prinose su, kako dodaje, imali 2017-te godine, kada su sa tri i po hektara ubrali 54 tone tog voća.

PROČITAJTE I...  Kako zaštititi voćarske kulture od posledica prolećnog mraza

Primeniti evropski model finansiranja

Prinosi su solidni, što se ne može reći za otkupnu cenu, kaže ovaj 25-ogodišnji sremski proizvođač. Ona se nije menjala u poslednje tri godine, otkupljivači za prvu klasu plaćaju 50 dinara za kilogram. Ranijih godina je, pak, neprestano varirala, od 40 do 85 dinara, čime su i tu proizvodnju učinili nesigurnom. Ovaj mladi proizvođač smatra da je trenutna otkupna cena nedovoljna, naročito, zbog enormnog poskupljenja repromaterijala. Veće bi trebale da budu i subvencije voćarima, koje daje država, smatra Stefan. Po njegovom mišljenju, najpovoljnije rešenje bi bilo kada bi se primenio evropski model finansiranja. To znači da bi resorno Ministarstvo trebalo da poveća iznos subvencija po hektaru, ali i razdvajanja sektora poljoprivrede.

ExelGrow Adama 1120x180

Stefan smatra da ne mogu na isti način da se tretiraju i dotiraju hektari za ratarsku proizvodnju ili za voćarsku proizvodnju. Gligorić kaže da su se pre pandemije, naši poljoprivrednici i sami uverili, prilikom posete nekim domaćinstvima u EU, da tamošnje ratare države subvencionišu sa 300 evra po hektaru, a 700 evra za povrtarsku i voćarsku proizvodnju. Poređenja radi, naši ratari i voćari dobijaju 34 evra podsticaja, a u ovom trenutku za tu svotu novca mogu da kupe svega 33 kilograma uree.

PROČITAJTE I...  Kada je pravo vreme za berbu jabuka: Testiranje ploda otklanja dilemu

Gorući problemi domaćih voćara

I nisu to jedini problemi sa kojima se suočavaju današnji proizvođači. Kada bi imao prilike da se lično sretne sa resornim ministrom ili njegovim pomoćnicima, Stefan bi im, kako kaže, ukazao na goruće probleme sa kojima se voćari susreću na terenu. Jedan od njih je neregulisano tržište, pre svega, kada je u pitanju izvoz. Osim toga, pojedini otkupljivači i prerađivači su se postavili monopolski i  željni su prekomerne zarade, te uslovljavaju proizvođače svežeg voća. Prepune su, kaže Gligorić, hladnjače domaćih jabuka, ali i drugih voćnih vrsta, a to se, pored ostalog, dešava jer je manji broj registrovanih izvoznika, te je izvoz neorganizovan.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Voćare tišti i činjenica da samo plodovi prve klase imaju zagarantovan plasman, dok plodovi druge klase, ne samo da nemaju siguran plasman, već retko ko želi i da ih kupi, čak ni za prerađivačku industriju. To je i dovelo do krčenja zasada po Južnoj i Centralnoj Srbiji, a Stefan se nada da vojvođanske višnjare neće zadesiti slična sudbina, naročito jer je, poslednjih godina, sve teže doći do pomoćne radne snage. Zbog toga su prinuđeni da se okrenu savremenoj mehanizaciji, jer tresače višanja opslužuje svega 13 radnika, a toliki broj se u sezoni uvek može obezbediti.

Rejonizacija neophodna

Plantaže višanja u Vojvodini, poslednjih godina zauzimaju sve veće površine, jer je proizvodnja tog koštičavog voća isplativa, ali, kako napominje Gligorić, vojvođanskim proizvođačima nije u cilju da preuzmu primat u uzgoju oblačinske višnje, niti su na bilo koji način konkurencija višnjarima u drugim delovima zemlje.

Duplex pro galenika 1120x85px repa bez psenice

Brend oblačinske višnje u Srbiji moći će da bude zaštićen jedino ako se u celoj zemlji bude postigao ujednačen kvalitet, smatra naš sagovornik, i poziva ostale proizvođače na udruživanje, kako bi srpske višnje postale konkurentne na ino pijacama. Mišljenja je da bi što hitnije trebalo da se počne i sa primenom rejonizacije agrarne proizvodnje u Srbiji, kako bi se izbegli potencijalni pogrešni poslovni poduhvati proizvođača. A u Vojvodini ih je bilo i kada je reč o uzgoju nojeva, puževa, malina…

PROČITAJTE I...  Trešnja: Voćka koja hrani dušu i telo

Agroekološki uslovi za uzgoj malina u Vojvodini, kako upozorava Gligorić, nisu najadekvatniji, jer joj ne odgovaraju teška i kisela zemljišta, a veliki broj početnika, koji su po svaku cenu želeli da podignu zasade malina u Vojvodini, su zanemarili tu činjenicu i doživeli poslovni sunovrat.

Spyrale Adama 1120x1080

Ujednačenim kvalitetom i udruživanjem do inostranih pijaca

Bilo bi lakše, dodaje on, kada bi se tamošnji voćari uspeli dogovoriti i oko zajedničkih investicionih ulaganja. Iako im je preko potreban tunel za duboko zamrzavanje, još uvek se nisu uspeli saglasiti oko njegove kupovine.

Jedan od problema oko udruživanja radi zajedničkog plasmana je i neujednačen kvalitet plodova, višnju prve klase, poput one koja se proizvede na plantažama porodice Gligorić je teško postići, ali to je pravac od kojeg, kako na kraju naše posete ističe ovaj ambiciozni voćar, neće odustajati, jer bi voleo da oblačinske višnje iz Srema postanu vojvođanski brend koji će postati konkurentan i na inostranom tržištu.

Sagovornik: Stefan Gligorić, inženjer za voćarstvu i voćar

Prethodni tekstŽitounija: Što pre reorganizovati robne rezerve!
Sledeći tekstZašto NEZRELI PLODOVI voćaka OPADAJU i značaj PROREDA

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime